Pisma bez adrese

U podmukloj tami, dovoljno svetloj da papir zablista, moja duša joj večeras piše. Šapuće nežne reči, meke poput golubice. Okružen zgužvanim papirima poput mojih osećanja, smoždenim i ugnjavljenim od njene ruke, prenosim. Ko bi rekao da jedna tako elegantna, krhka ručica može da raspori grudi...