Sedim na poslednjem sedištu autobusa Džoni Štulić mi pomaže Kaže da obratim pažnju na poslednju stvar. Da zaboravim na sve što znam. Prazna autobuska stanica I grad u kojem ljudi ne poznaju Naše face Stvaraju olakšanje u mojoj glavi. Svakom čoveku je potrebna promena. Osmeh plovi kroz pogašena svetla. Najlepši osećaj koji čovek uspe da doživi mora sam da stvori. Jedan pozdrav pre odlaska. Jedan zagrljaj ide u večnost. Jedna pesma ostaje u glavi. "Povuci još dim, udahni volju za put i uzmi moju ruku." Odzvanja Dok se smejem i pobeđujem osećaj Koji stvara haos. Autor: Stefan Kirilov Fotografija: weheartit.com ...

27 jula, 2017 /