Bludni sine, ti što spavaš ispod jama punih stida, sine, ti sto ležiš u ponoru svojih dana, pusti da besramnu me želja mine i uzdigne do visina nedostižnih mudrih stada.     Zažareno toplo lice neka tvoje ostane u senci. Usne grube kad zabride, u odjeku starih izumrlih reči, znaću tada svu silinu ovog sveta, pomamu očaja što na leđima...

28 marta, 2014 /