Neznane lakoće osećam dolazak, udaljenost večnosti radosne. Pokušavam da shvatim nebo kao ljubav oslobođenu žrtve, mir u užasu lišenog krika. Plač tišine samo čuje se, vapaj svetlosti zarobljene. Lakoća je buđenje bića moga, umorne duše bljesak. Želim prolazak kroz koprenu neznanja. Snagu će tada probuditi hladnoća, drhtaj tela biće poslednji pozdrav životu, razumu i slobodi.       Autor: Vladimir Vučković Fotografije: blogspot.com...

04 jula, 2014 /