Zakopčavaš poslednje dugme na košulji.  I gledaš kako nespretno češljam kosu, dok sanjam o nekoj priči. U kojoj se ne poznajemo.  Tako izgubljeni. Zaneseni. Čekajući neke druge ljude, koji će nas voleti. Sebično, tajno. Koji nas nikada neće pitati šta nas je bolelo dok smo ispijali  Dom Perignon u napuštenoj zgradi na periferiji grada. Koji nas neće grliti...

22 marta, 2018 /