- Je l' glupo što sam se jutros probudila u njegovom krevetu? - Buđenje nije glupo. - Tijana, ne mislim na to tvoje filozofsko buđenje. Mislim na krevet. - Krevet je meni posle olovke, papira i tastature omiljena stvar na svetu. Krevet je skroz okej. - A što mi...
Neću da stavim naslov. Lepo neću! Zar misliš da se sve stvari mogu nasloviti, da se svemu može dati konačno ime, pa tačka? Ni tačku neću da stavim. Zarezi i ostali znakovi me ne zanimaju. Učiti pravopisna pravila, ponavljati, podvući izuzetke, pa to posle primenjivati. Čisto gubljenje vremena. Još...
Znam da je opet tu. Njegovo prisustvo mogu da osjetim bićem svim. Sakuplja suho lišće koje je palo na zemlju I ne da mi da zaboravim. I vjetar je na mojoj strani, protiv njega se bori, Kovitla žuto lišće, negdje daleko da ga nosi želi. Ali u njemu jaka vatra još...