Svlačim sa sebe dan i odevam se u noć. Prilazim prozoru i širom otvaram šalone. Papir i olovka su na stolu, čekaju me da pozvonim, da ispišem tajnu šifru, ostavim je na doksatu i ugasim svetlo, a upalim san. Iz dubine, baš kao na filmu,...
I dok se klackam dvojkom od Bristola (prethodno sam je čekala čitavih 40 minuta...
Večeras, čvrsto sam rešila, ostaviću svoje prozore širom otvorene – celu noć! Neću ustati da ih zatvorim ni po cenu prehlade, kijavice, crvena nosa i papirnih maramica...
Свакоме се у једном добу живота догоди амбис. Стоји човек тако на рубу те рупе, а она зјапи, широм отворила уста и чека да га прогута...