Jutro, devet sati. Izlazim iz kuće žurno, kao da me čekas na ulici. Nikada više. Počinje još jedna sreda. Nebo sivih tonova pritiska moje misli, guši me. Želim da zaboravim. Znaš, i bez toga mi je dovoljno mučan ovaj život. Ti. Čak ni jezivo nebo nije na mojoj strani. Samo mi otežava neprestani osećaj usamljenosti. Pa se trudim da zaboravim. A misli...

09 marta, 2017 /