De Amélie

Jutros smo zaboravili sve osim doručka Prskanih jabuka, vilinog konjica i lavande Nekih ruku nežnih, za nas posle gladi Za druge, nakon ispijanja prezira Koji je ništa manje nego kiša Jednog trena koji je umro po rođenju. Citiramo Rilkea, razmazanog ruža Mi oduvek pusti, ulice oduvek natopljene Prekrečeni grafiti malih sanjara Bestidno uvučeni u...