Dok smo se okrenuli, u našem smehu je prezrelo voće ružičastog leta,   i jedino još iz sećanja pružamo ruke, i skriveni od pogleda, krademo trešnje detinjstva,   koje sad čuvaju duhovi mrtvih komšija.   Lelujave odsutnosti sviraju bluz napuštenih ljuljaški, i rašnirane patike same skaču u centar sveta, kad uspomene vetar zavrti kao čigru...

11 februara, 2015 /