Sloboda

Nemam ja vremena. Vreme ima mene. I razvlači me bledog po svojim grubim šakama, Masnim od krvi i znoja. Guta moje trule snove I čekanja od plastelina. Gnječi mi kičmu, a ja ćutim. Ne branim se i ne molim ga Za bezbroj puta odsanjano stakleno sutra. Jebeš sutra. To mi više ne treba. Sad mi trebaš...