Zamišljen slušam planinski vjetar Koji nas nosi i spaja nam niti, Po prvi put samog sebe ne pitam Kako ću dalje i što će se zbiti, Nije vrijedno ljubavi, bola To su tek samo prošlosti sjene, Da je bilo pravo i sveto Još bi i danas bilo uz mene, Pomislim često na ona...
Neka ostane epitaf Da sam jedne noći volela Morizu i Nitisa I da su prsti Hodili kao četkice, Hladni. Neka napišu Da sam sanjala Pariski sneg i Da je psiha bila Devojka u beloj haljini, Noseći moju ogrlicu. Neka ostane epitaf, Smrtno me ranili Morizo i Nitis, Ko mladu ženu, Nije stigla ni Da se napuderiše. Autorka: Emilija Deljanin Fotografija: weheartit.com ...
Kada sam ti prvi put rekao da te volim ne znam koliko je to bilo iskreno Par godina kasnije opet sam par puta prošaputao isto ali svaki put ostalo je da lebdi u vazduhu i onda bi se razbilo o pod bez i najmanjeg zvuka Ali govorio sam to drugačije Govorio sam da si lutka lepotica da si pametnica ili sam ti...