Znaš gde počinješ? Tamo gde se, sve moje završava. Na koži, koju drugi prsti nisu dodirnuli. Iza uha, kojem niko ne šapuće. U kosi, koju više ne ispravljam, jer je nećeš mrsiti. Nastaješ tamo, gde sve u meni, nestaje. I srastaš mi uz rebra, kao duboki nešiveni ožiljak. Više te od pluća ima, pa zastajem dok dišem. Da te ne izdahnem, epidemično, nekim tuđim...

26 decembra, 2018 /