Možda je potrebno još ovoliko života pa da mi se krvavih ruku pojaviš pred vratima. Da izboranog lica, i mršavih krvavih podlaktica kažeš kako si konačno slobodan. Da si smogao hrabrosti i usmrtio ponos, svog tamničara. Da si mu na spavanju uzeo ključeve i nožem...
Ko si ti izgubljen u daljinama? Ne tražim te. Svaki je centar napukli kamen. Grle li i ljube mrtvi duhom? Praznina. Konflikt. Vatra. Krug. Gori li i tvoje srce snagom koja nije od tebe? Ko sam ja? Umorna od sumnje i ponovljenih izdaja. Ne traži me. Previše je dlanova rasečenih o oslonce. Autorka: Maria Lazić Fotografija: weheartit.com ...
U ovo praskozorje, jeftino kao hladna kiša očiju umornih od sanjarenja, moje srce je aerodrom za sve moljce sa tvojih haljina. Stavljam glavu u krilo samoći i vidim: pustinje mojih beonjača, vrtove tvojih dlanova. Vidim ptice koje se hrane sećanjima zamišljenih vetrova, trave na oblacima koje se bude sa tamnim suzama, anđele sa ispucalim usnama ispod kojih prevreli bagrem miriše. O,...
Ona udiše gromke beogradske bulevare. Rođena sa ulicama grada na svojim dlanovima, njenim krvotokom struji cela mreža crvenih tramvaja. Ona vreme meri brojem okreta suncokreta i njeni snovi razvijaju se kao stari crno-beli film. U njenoj državi svi su odeveni u odeću na tufne i perivoji, kuće i planine izviru samo iz desnog oka. Ona najmilije spava pokrivena mojim bledim...