Pred poezijom uvek stojiš sama. Dok vrištiš, cičiš i ćutiš. Poezija je tvoja, i njegova gola koža. Govoriš je, kao da ona ume da sluša. I oseća reči. Dok ih kroz suvo grlo, preko nateklog jezika šapućeš. Tiše nego što i sebe možeš da čuješ. Pred poezijom si uvek gola, koliko god bila obučena. Sa prvim stihom, se svaki sloj...

29 marta, 2018 /