Selimović je nekada davno pisao ''San je ono što se želi, a život je buđenje.'' Da li ja to živim upravo svoj san? Gledam te, Sediš naspram mene U crnoj večernjoj haljini Prihvatila si moj poziv na večeru Ni ne slutiš, šta ću uskoro Morati da učinim. Ćutimo, Ne govorimo jedno drugom Kako smo proveli dan Jesmo...
nemamo to što želimo želimo to što nemamo znam ne znam ne želim želim možda ne sad kasnije...
I čekaću te. Parkiraćeš na istom, onom našem mestu. Kasnićeš. I uvek ću razumeti. I neću se ljutiti. Znaš to. I ljubiću i ljubiću i ljubiću dok ne dogori ukrasna sveća i ne isprazni se baterija mobilnog telefona. Govorićeš, i držaću ti dlan na čelu. I pričaću ti priče kada se zagnjuriš. Pitaš me o čemu razmišljam. Privlačenje...