U autobusu kao u vakum kesi. Pogužvani, zamršeni udovi vezani  su u čvor. Koprcaju se sijamski sjedinjeni u jedan organizam čiji se mnogi mirisi stapaju u raštimovanu fiziološku polifoniju. Stoglavi monstrum giba se po zakonima inercije. Delovi se otkidaju od matice, regenerisani novim putnicima.   Stari, bolesni, natovareni namirnicama ili suvišnom ljudskošću nestaju u trbuhu nezasitog autobuskog Frankenštajna i završavaju oglodani...

03 septembra, 2016 /