*****

Dan je zaspao. Zaboravljen negde između dečijeg plača i letnje jare. Zaglavljen između prozorskog okna i kreveta. Pamtim lukove raspuklog cveta u vrelom danu, kako se klate na zvucima leta. Pamtim mirise bilja, koje poseduju samo one zapuštene bašte predgrađa. I odsustva ljudi. Život sagledan u trenutku perspektive zadnjeg točka bicikla. Asfalt i točak. Neraskidivi. Zatvaram...