Ležim u tihoj sobi  Bez sata i televizora  I prisećam se kako je otpočelo  Primirje sa životom. Čudno je kako vreme  ume samo da prolazi  i ništa više.  Nikada nisam pamtio datume, ništa sem rođendana  nije moglo da se zadrži u glavi. Četvrti u mesecu ne može da ispari.  Jedno jutro u kojem se nisam probudio mamuran,  jer nisam ni zaspao.  Jutro u kojem sam dobio poruku "može".  I verujem da nisam hodao.  Bilo je pola 5 i pošten svet je spavao  dok su se čuli pijani glasovi vraćanja iz grada.  Ja sam osetio sigurnost  U napuštenim ulicama  Bio sam vodič Pomalo lud da odaberem  Omiljeno mesto  Gde se vidi čitavi grad.  Sunce se budilo  Dozvolio sam svetlosti da deluje  I pruži najlepšu panoramu.  Rušio sam zidove u glavi  smeh se jedino dešavao.  Dozvolio sam sebi da se osetim dobro.  Dozvolio sam njoj da utiče.  Dozvolio sam ljudima da spavaju.  Dozvolio sam da nikada ne zaboravim jutro  Koja po običaju prespavam.  Dozvolio sam noći da prestane da muči  Uspeo sam da pobedim.  Ležim u tihoj sobi  Bez sata i televizora  I prisećam se kako je otpočelo  Primirje sa životom Autor: Stefan Kirilov Fotografija: weheartit.com ...

08 avgusta, 2017 /

Dodiruješ mi užarenim jagodicama zasenčenu stranu butine, Prenosiš toplotu dok te moje oči hlade Zarobljene reči krive se u uzdahe – besne zatvorenike urlaju u usnoj duplji, krnje mi zube, traže način da se oslobode i pobegnu niz moje usne obrazi se otkrivaju: samokontrola jeca Šapućeš najdelikatnije nežnosti meko te osećam,...

08 avgusta, 2017 /

Ne razumem neke nove klince i njihove modne i životne izbore. Dečaci ne mogu bez leptir-mašne i kravate, devojčice bez šljokica i štikli. Mi smo i bez tih detalja: leteli, sijali i bili visoko.   Kad sam ja bila „neka nova klinka“, ja sam htela slobodu, da...

07 avgusta, 2017 /

lepi ljudi prolaze bolje, izgled je bitan, devojke koje prerano kažu volim te raskidaju preko poruka, a momci koji previše razmišljaju tada imaju snage samo da zaplaču, ubiti čoveka nije teško dokle god taj čovek nisi ti, tada je smrt automatska istina je oruđe razočaranih ljudi koji su nekada sanjali uz pomoć kojeg vladaju strastima koje su...

07 avgusta, 2017 /

Goran Stojičić je rođen 21.08.1965. godine u Beogradu. Oduvek piše, ali je tek prošle godine objavio svoju prvi knjigu „Besani”, zbirku priča u izdanju izdavačke kuće Ammonite. Pisana reč, muzika i film su sastavni deo njegovog života, te je uz pomoć filmskog narativa, pesama i ilustracija...

07 avgusta, 2017 /

Bledo je ovo sunce što se rađa sa prozora trudi se da dopre u sobu. Bledo je moje lice krvave oči raščupana kosa podočnjaci. Siva mi je misao šta sam mogao a šta nisam šta sam imao, šta nemam. Obukla me stara pocepana majica i neki stari šorc skuvao sam jutarnju kafu i nije bila neka znao sam to mnogo bolje ili mi se sve ovo samo tako čini. Autor:...

04 avgusta, 2017 /

  Onu sebe volim Posle tebe; To što ostane mi kad ispričaš me I to malo preostale haljine Skinute da suzbijem sve ratove o nama; Volim onog tebe Posle kog sebe se ne bojim; Za kim ću umreti cela A da nikad me ništa ne zaboli. Volim onu sebe U tvojim šakama, Rukama: Nikad me nisi odneo mraku -...

04 avgusta, 2017 /

ako si se vratila da ostaneš onda ostani stvarno potpuno više nisam toliko mlad vreme mi teče prebrzo a ti značiš premnogo ako stvarno želiš...

04 avgusta, 2017 /

Rekao je da će otići, kad budem imala nekog ko će mi nedostajati. I kome ću nedostajati. Da ćemo pre toga pustiti šarenog zmaja i pogledati u nebo. Da ću po poslednji put osluškivati vetar na njegovim leđima. I šapat srca. Tako tih, kao...

03 avgusta, 2017 /

  zvezde su tu noćas. nemoćna sam, ali nekako i sigurna. sve je tako tiho, osim otkucaja moga srca. neko pušta ziggy stardusta dok zvezde padaju jedna za drugom ni ne stignem da zamislim želju. iako je imam.   plašim se da se setim svega.   zvezde prave lavirint do tebe. svemirski kauboju.   menjaju boje iz hladne bele u jarku crvenu. pokušavam...

03 avgusta, 2017 /