Knjiga „Derviš i smrt“ Meše Selimovića na drvenom stolu

„Derviš i smrt“ – analiza romana, likova i ključnih citata

Knjige
Milorad

Meša Selimović spada među najznačajnije romansijere s prostora bivše Jugoslavije. Njegovo delo duboko je obeležilo jugoslovensku književnost i otvorilo nove puteve u razumevanju čovekove egzistencije.

Povodom 100. godišnjice rođenja ovog velikana, 26. aprila 2010. godine održan je međunarodni naučni skup u organizaciji Odjeljenja humanističkih nauka ANUBiH.

Na tom skupu okupili su se kritičari iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Nemačke, Velike Britanije, SAD i Poljske. Grad Sarajevo i Opština Tuzla finansijski su podržali ovaj događaj.

Selimović je bio redovni član Akademije nauka i umjetnosti BiH i Srpske akademije nauka i umjetnosti, što govori o ugledu koji je uživao za života.

Roman „Derviš i smrt“ predstavlja vrhunac njegovog stvaralaštva. Reč je o filozofskom romanu koji bosansko društvo 17. veka koristi kao univerzalni model ljudske zajednice.

Delo je najprevođenije Selimovićevo ostvarenje i ključno štivo bosanske književnosti. Ono i danas izaziva nova čitanja i tumačenja širom sveta.

Analiza književnog dela ovakvog kalibra zahteva pažljiv pristup. Potrebno je sagledati likove, simboliku, filozofske osnove i sam jezik romana. Upravo tome je posvećen ovaj tekst — raščlanjivanju slojeva koji „Derviša i smrt“ čine remek-delom koje nadilazi granice jednog naroda i jednog vremena.

Derviš i smrt analiza kroz prizmu egzistencijalističke filozofije


Meša Selimović je u svom romanu izgradio složen misaoni svet. Osnovu tog sveta čini egzistencijalizam kao filozofski pravac koji čoveka stavlja u središte svakog pitanja.

Kroz unutrašnje preispitivanje glavnog junaka, roman zalazi duboko u filozofija književnosti i postavlja pitanja o slobodi, krivici i odgovornosti.

Uticaj Sartreove misli na Selimovićevo stvaralaštvo

Sartre je šezdesetih godina prošlog veka oblikovao ideju da je čovek krajnja suma vlastitih činova. Selimović tu ideju preuzima i prilagođava.

U razgovoru s Danilom Erakovićem 1963. godine, pisac govori o čovekovom „zbiru“ koji jedini omogućuje pravu procenu ličnosti. Taj princip postaje kamen temeljac romana.

Dijalektika krvnika i žrtve u romanu

Osoba čita roman „Derviš i smrt“ Meše Selimovića
Kod Selimovića se granica između krvnika i žrtve briše, pa ista osoba može postati i progonitelj i progonjeni

Selimović osmišljava odnos krvnika i žrtve sartrovskim pristupom. U delu „Reči“ (1964), Sartre opisuje čoveka kao putnika bez karte koji je istovremeno i kontrolor.

Kod Selimovića se granica između progonitelja i proganjanog neprestano briše. Ta modernistička paradigma preispitivanja ljudske pozicije daje romanu univerzalnu težinu.

Pojedinac kao optuženik, svedok i sudija

Ahmed Nurudin stoji pred stalnim unutrašnjim sudom. On je u isto vreme optuženik, svedok i sudija samom sebi. Takav pristup otvara put ka postmodernizam u književnosti — čovek više nema čvrstu ulogu, već se kreće između suprotnih pozicija.

Jezik kao samostalni instrument pisanja

Pod uticajem strukturalizma iz šezdesetih godina, Selimović razvija svest o jeziku kao nezavisnom oruđu. Reči ne iskazuju uvek ono što se nameravalo.

Esejizacija romana kod Selimovića postaje način da se ta jezička napetost izrazi. Nurudinov poduhvat pisanja razotkriva jaz između misli i izgovorenog.

Filozofski koncept Sartre Selimović
Sloboda izbora Čovek je osuđen na slobodu Nurudin bira delanje uprkos strahu
Krivica Odgovornost za svaki čin Bratova sudbina kao teret savesti
Jezik Reči kao oblikovanje stvarnosti Pisanje kao nemogućnost izražavanja istine

Ovi filozofski slojevi pripremaju teren za razumevanje likova i simbolike prostora koji slede u nastavku analize.

Likovi i simbolika prostora u romanu

Knjiga „Derviš i smrt“ Meše Selimovića na drvenom stolu
Likovi i prostori u romanu odražavaju Nurudinov sukob između vere, sumnje i vlasti

Selimovićev roman gradi složen splet likova i prostora koji nose duboko značenje. Svaki lik i svako mesto u delu nose slojeve metaforika koja obogaćuje priču. Simbolizam prostora i atmosfere doprinosi razumevanju unutrašnjih sukoba junaka.

Ahmed Nurudin kao tragični junak između vere i sumnje

Ahmed Nurudin predstavlja tragični junak čiji poraz spada među najpotresnija iskustva u jugoslovenskoj književnosti.

Hanifa Kapidžić-Osmanagić tumači njegovu ličnost kao čoveka razapetog između duhovnog poziva i ličnog očaja. On istovremeno sudi sebi, svedoči o svom padu i optužuje svet oko sebe.

Hasan kao katalizator bratske osvete

Hapšenje i nestanak Hasana pokreće spiralu bratske osvete koja menja Nurudinov život iz korena. Bratov tragičan put gura derviškog šejha u sukob sa vlastima.

Zvonko Kovač ističe kako Hasanova putovanja otvaraju međukulturne prostore, suprotne zatvorenom svetu tekije.

Tekija kao monokulturni prostor izolacije

Tekija funkcioniše kao zatvoren, monokulturni prostor koji drži Nurudina u izolaciji. Marina Katnić-Bakaršić ukazuje na prelazak od stvarnih ka imaginarnim prostorima u romanu.

Taj prelaz pojačava osećaj gubitka i usamljenosti glavnog junaka.

Simbolika magle i mesečine u narativnoj strukturi

Metaforika magle i mesečine čini dva ključna simbolička pola u delu. Magla predstavlja domen rata, zla i odnosa vlasti prema potčinjenima. Mesečina obasjava dušu i povezuje se sa ljubavlju.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ivana (@u.senci.stranica)

U „Tvrđavi“ je mesečina potpuno vezana za Ahmed Šabo i njegovu ljubav Tijana.

Simbol Značenje Povezanost sa likom
Magla Rat, zlo, odnosi vlasti Ahmed Nurudin i vlast
Mesečina Ljubav, prosvetljenje duše Ahmed Šabo i Tijana
Tekija Izolacija, monokulturnost Nurudinov zatvoreni svet
Jurjevska noć Heretička prekretnica Pradjedovsko nasleđe junaka

Jurjevska noć kao prekretnica u romanu

Jurjevska noć sa početka romana nosi pradedovsko, bogumilsko, jeretičko značenje. U toj noći mesečina začarava ljude i ukida uobičajeni poredak.

Simbolizam te scene omogućava doživljaj čuda i najavljuje tragičnu sudbinu glavnog junaka. Zoran Milutinović naglašava da upravo ta noć otkriva šta je derviš zaista ispovedio o smrti.

Često postavljena pitanja

Koja je osnovna filozofska pozadina romana „Derviš i smrt
Osnovu romana čini filozofija egzistencijalizma, posebno uticaj Sartreove misli iz šezdesetih godina dvadesetog veka. Selimović osmišljava dijalektiku krvnika i žrtve sartrovskim pristupom, dok pojedinac neprestano stoji na sudu kao optuženik, svedok i sudija. Ideja da je čovek krajnja suma vlastitih činova predstavlja ključni misaoni okvir romana.
Ko je Ahmed Nurudin i zašto se smatra tragičnim junakom?

Ahmed Nurudin je glavni lik romana „Derviš i smrt“ čiji poraz, prema analizi Hanife Kapidžić-Osmanagić, predstavlja jedan od najpotresnijih u jugoslovenskim književnostima. Njegova borba za osvetu brata stradalnika završava neuspehom koji uništava samog junaka, negirajući njegova ubeđenja kroz politiku „prljavih ruku“.

Nurudin je lik razapet između vere i sumnje, čija tragičnost proizlazi iz nemoći pojedinca pred strukturama vlasti.

Spoiler title
Hasan služi kao katalizator bratske osvete i pokretač radnje koja vodi Nurudina u sukob sa vlastima. Zvonko Kovač tumači međukulturne prostore vezane uz Hasanova putovanja u kontrastu sa monokulturnim prostorom Nurudinove tekije, čime se naglašava razlika između izolacije i suočavanja sa širim svetom.
Šta simbolizuju „magla

Selimović koristi metaforu „magle“ kao domen rata i zla, pozadinu velikih romanesknih poduhvata — „magla“ simbolizuje odnose vlasti i potčinjenih. „Mesečina“ je sve što obasjava dušu čoveka i vezana je za ljubav.

U romanu „Tvrđava“ mesečina je potpuno vezana za Ahmeta Šabu i njegovu ljubav Tijanu, dok u „Dervišu i smrti“ ovi simboli čine ključnu narativnu strukturu koja gradi atmosferu dela.

Kakav je značaj Jurjevske noći na početku romana?

Jurjevska noć sa početka romana predstavlja pradjedovsku, bogumilsku, heretičku noć kad mesečina začarava ljude, apstrahuje uobičajeni poredak i omogućava doživljaj čuda.

Ona služi kao prekretnica koja uvodi čitaoca u svet u kojem se ruše svakodnevne konvencije i otvaraju prostori za preispitivanje dogmi, bilo religijskih ili ideoloških.

Zašto je „Derviš i smrt

Roman „Derviš i smrt“ ostaje najprevođenije Selimovićevo ostvarenje jer prikazuje bosansko društvo 17. veka kao univerzalni model ljudskog društva.

Esejizacija romana, autobiografska paradigma pisanja, prelazak od stvarnih do imaginarnih prostora i duboka analiza ljudskog postojanja čine ovo delo relevantnim za čitaoce širom sveta, garantujući buduće nove recepcije.

Kako je Selimovićevo delo povezano sa postmodernizmom?

Selimovićev diskurs priprema vreme sloma postojećih ideologija i gubitak vere u religiju shvaćenu kao ideologiju.

Esejizacija romana i autobiografska paradigma pisanja vode ka postmodernizmu, dok shvatanje jezika kao samostalnog instrumenta pisanja, preuzeto od strukturalizma i poststrukturalizma šezdesetih godina, anticipira postmodernističke književne tendencije.

Marina Katnić-Bakaršić posebno analizira prelazak od stvarnih do imaginarnih prostora u romanu kao jedan od ključnih postmodernističkih elemenata.

Kada je održan međunarodni naučni skup posvećen delu Meše Selimovića?
Međunarodni naučni skup posvećen književnom delu Meše Selimovića održan je 26. aprila 2010. godine povodom 100. godišnjice njegovog rođenja. Skup je organizovalo Odjeljenje humanističkih nauka ANUBiH, a učestvovali su kritičari iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Nemačke, Velike Britanije, SAD i Poljske, uz finansijsku podršku Grada Sarajeva i Opštine Tuzla.
Kakva je razlika u poruci između romana „Derviš i smrt

Dok „Derviš i smrt“ prikazuje neuspeh borbe za osvetu i razočarenje koje ruši ubeđenja glavnog junaka, roman „Tvrđava“ nudi mogućnost individualnog izlaza i spasenja kroz ljubav.

Prema Selimovićevom viđenju, svaki čovek je gubitnik u životu ukoliko ne pronađe ljubav, što „Tvrđavu“ čini optimističnijim delom u odnosu na tragičnu sudbinu Ahmeda Nurudina. Zoran Milutinović posebno istražuje šta je derviš ispovedio o smrti, dok se u „Tvrđavi“ fokus pomera ka pitanjima ljubavi i nade.

Zaključak

Značaj romana „Derviš i smrt“ ogleda se u Selimovićevoj sposobnosti da razori dogme — bilo religijske, bilo ideološke. Njegov junak Ahmed Nurudin propada upravo kroz pokušaj osvete za brata, prihvatajući politiku „prljavih ruku“ koja negira sve u šta je verovao.

Univerzalne teme poput krivice, slobode i moralnog kompromisa čine ovo delo aktuelnim i danas, daleko izvan granica jednog vremena ili jedne kulture.

Selimovićeva misao je misao razočarenja i skepse. Dok „Derviš i smrt“ prikazuje nemogućnost spasenja kroz borbu, roman „Tvrđava“ nudi drugačiji izlaz — ljubav kao jedinu šansu za smisao.

Ovaj kontrast između dva dela pokazuje dubinu Selimovićevog promišljanja o ljudskoj sudbini. Esejizacija proze i autobiografski elementi u njegovom radu najavljuju postmodernističke tendencije u južnoslovenskoj književnosti.

Literarno nasleđe Meše Selimovića ostaje živo i relevantno. Savremena recepcija njegovog opusa potvrđuje da je reč o piscu koji je predvideo slom ideologija i gubitak vere u sistema koji počivaju na lažnim obećanjima.

Estetske vrednosti njegovih romana garantuju da će čitaoci i u budućnosti nalaziti u njima pouzdanog sagovornika — svedoka koji je razumeo sopstveno vreme bolje od većine svojih savremenika.

Slični članci: