Knjige koje su bile zabranjene u Jugoslaviji i razlozi njihove zabrane

Cenzura knjiga na prostoru Srbije nije počela sa socijalizmom. Ona ima duboke korene koji sežu još u period osmanske vladavine.

Od pada Srbije pod osmansku vlast pa sve do Hatišerifa iz 1830. godine, Srbi nisu imali pravo da štampaju dela na svom jeziku. Sloboda reči bila je luksuz koji je malo ko mogao sebi da priušti.

Sa sticanjem autonomije stigla je i prva štamparija, ali su sa njom uvedeni i strogi propisi. Zabranjena dela bila su ona koja su napadala veru, moral ili vlast.

Knez Miloš Obrenović lično je cenzurisao Vuka Stefanovića Karadžića jer se protivio njegovoj jezičkoj reformi. Branislav Nušić proveo je dve godine u zatvoru zbog pesme u kojoj je ismevao kralja Milana Obrenovića.

Istorija cenzure na ovim prostorima pokazuje da se vlast oduvek plašila pisane reči. Svaki režim imao je svoj spisak nepodobnih autora i dela. Zabranjena literatura menjala je oblik u zavisnosti od toga ko je bio na vlasti i šta je smatrano opasnim po postojeći poredak.

Jugoslovenska cenzura dostigla je puni zamah u drugoj polovini 20. veka. Sa uspostavljanjem socijalističkog sistema spisak zabranjenih pisaca postajao je sve duži.

Svaki autor koji nije sledio zvaničnu ideologiju mogao je da se nađe na udaru vlasti. Pred nama je priča o knjigama koje su bile ućutkane i razlozima zbog kojih se to dogodilo.

Poznati svetski klasici i zabranjene knjige u Jugoslaviji

Mnoga dela svetske književnosti našla su se na udaru cenzure u različitim zemljama. Zabranjena svetska literatura obuhvatala je romane koji su preispitivali političke sisteme, moral i društvene norme.

Cenzurisani klasici, poput Orvelovih i Londonovih dela, imali su posebnu sudbinu na jugoslovenskom prostoru.

Džek London i socijalistička kontroverza

Roman Džeka Londona „Zov divljine“ objavljen je 1903. godine i ubrzo je izazvao burne reakcije širom sveta. Nacisti su spaljivali ovu knjigu zbog autorovog otvorenog naginjanja socijalizmu.

U Jugoslaviji i Italiji roman je smatran previše radikalnim. Londonova dela predstavljala su problem za režime različitih ideoloških usmerenja.

Džordž Orvel i antistaljinistička propaganda

„Životinjska farma“ Džordža Orvela postala je jedna od najpoznatijih zabranjenih knjiga 20. veka.

Orvelova alegorija o korumpiranoj revoluciji bila je zabranjena u Jugoslaviji zbog oštre kritike staljinizma. Knjiga je zabranjena i u Keniji, a 2002. godine i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ostala strana dela pod cenzurom jugoslovenskih vlasti

Strani autori u Jugoslaviji suočavali su se sa brojnim ograničenjima.

Domaći autori pod udarom cenzure u socijalističkoj Jugoslaviji

Strani pisci nisu bili jedini na udaru jugoslovenske cenzure. Domaći autori često su prolazili znatno gore. Njihova dela povlačena su iz prodaje, a neki autori završavali su u zatvoru.

Režim je posebno oštro reagovao na političko neslaganje, ratne zločine i nacionalno pitanje.

Milovan Đilas i politički neistomišljenici

Milovan Đilas bio je jedan od najpoznatijih političkih disidenata Titove Jugoslavije. Kao nekadašnji bliski Titov saradnik, posle političkog sukoba sa državnim vrhom postao je persona non grata.

Njegova dela nisu smela da se štampaju na teritoriji zemlje. Posedovanje i širenje njegovih knjiga moglo je da donese ozbiljne posledice.

Dragoslav Mihailović i zabranjena tema Golog otoka

Roman Dragoslava Mihailovića „Kad su cvetale tikve“ danas je deo školske lektire u Srbiji. U vreme kada je objavljen izazvao je oštru reakciju vlasti. Jedan od razloga bilo je pominjanje zloglasnog logora na Golom otoku.

Tito je javno kritikovao delo, nakon čega je ono uklonjeno iz javnog prostora. Literatura o Golom otoku decenijama je bila tabu tema o kojoj se teško moglo javno govoriti.

Crnjanski, Njegoš i nacionalno pitanje

Miloš Crnjanski bio je među autorima čija su dela u određenim periodima potiskivana. Njegovi „Odabrani stihovi“ nisu bili lako dostupni čitaocima.

Petar Petrović Njegoš imao je sličnu sudbinu u pojedinim delovima Jugoslavije, gde su njegova dela sklanjana sa polica zbog tvrdnji da „remete nacionalnu ravnotežu“.

Jovan Radulović i kontroverzna „Golubnjača“

Predstava po delu Jovana Radulovića „Golubnjača“ zabranjena je u Novom Sadu. Vlasti su tvrdile da propagira srpski nacionalizam. Delo je obrađivalo stradanje Srba koje su ustaše tokom Drugog svetskog rata bacale u kraške jame.

Često postavljena pitanja

Zaključak

Istorijski značaj cenzure u Jugoslaviji ogleda se u načinu na koji su različiti režimi kontrolisali pisanu reč. Od osmanske vladavine, preko monarhije, do socijalističkog sistema, svaki period imao je svoje razloge za zabranu knjiga.

Verski, moralni, politički i nacionalni motivi stajali su iza odluka o cenzuri. Takva praksa duboko je uticala na kulturnu baštinu čitavog regiona.

Savremena Srbija danas pruža širok prostor za slobodno objavljivanje i dostupnost književnih dela. Knjige Milovana Đilasa, Dragoslava Mihailovića i Džordža Orvela, koje su nekada bile povlačene ili politički osporavane, danas su dostupne čitaocima. Neka od takvih dela postala su deo školske lektire i stekla status književnih klasika.

Sloboda štampe i pristup književnosti pokazuju koliko se društvo promenilo od vremena jednopartijskog sistema. Književno nasleđe nastalo uprkos zabranama danas se čuva i proučava kao važan svedok prošlosti. Istorija cenzure služi kao podsetnik na značaj slobode izražavanja i slobodnog pristupa pisanoj reči.