28 jun Žuti kišobran

Ne, ne idi, lepa,
u tu smešnu i krtu noć.

Zar nije lepše
bacati žuti kišobran
u nebo
i praviti se da je sunce?

Hajde da naučimo
veverice da plaču
i pozdravljamo ljude,
sa rukama od cigala
i srcima od blata.

Niko još nije umro od muzike.

Ne idi, lepa…
Može mi se učiniti
da si samo trag
utisnut u tkivo neba,
koje bolesno leži
obešeno iza ušiju.

Priznajem!
Ja sam oduvek bio
pritajno zaljubljen u kestenove!

Ostavi sve,
baci svesku,
prekrši obećanje,
otvori prozor,
umotaj se u mesec,
udahni,
vrisni
ne probudivši nikoga,
samo, molim te, ne idi
u tu smešnu i krtu noć.

Ne idi.
Još uvek možemo da tapšemo
sami sebi,
dok grizemo grane
i pijemo
iz mora mastilo i krv.

Ti i dalje ne veruješ
da su mi usne ulubljene
od zelenog vetra
i loših molitvi?

Meni su rekli da si ti ona
koja svakoj tišini
oduzme čednost
i prišije sebe.

Lepa…

Baci još jednom taj kišobran
i ne govori ništa.

Autor: Đorđe Topalović

Fotografija: weheartit.com