19 okt ZIMSKA

Novogodišnji paketi. To je ono što mi osvežava setu. Kultni stripovi, kesice čaja, slatkiši, sitnice. U belim kartonskim kutijama. Malko nevešto upakovani. Pa strepiš da li će paket uopšte stići i da li će biti u jednom komadu. I stigne, pa ga otvarate ozareni i mirišete štapić cimeta ili parče magičnog sapuna. Otkrivate „Dilana Doga“ iz osamdesetih i pesme iz sedamdesetih.

Zatim mi šalješ poruku. „Da li uskoro dolaziš ili će me zamišljenu pokupiti neki tramvaj?“  I dođem, vozom, podmitim konduktere. U kupeu čitam Barkerov „Utkani svet“. Nosim vino od kupina i dve čaše. Ti u rancu kriješ čokoladu.

Početkom februara, Kalemegdan je uglavnom pust. To nam prija. Ucrtavamo se u nadvreme Tvrđave. Ljubimo se naslonjeni na kamen. Tu je i drvo koje se pravi važno, prisluškuje naše tajne razgovore dok sakupljamo šišarke i delimo šal. Poklanjam ti kaleidoskop i nevešto napisanu pesmu. Ti meni crteže, osmehei zagrljaje.

Ostajemo do prvog mraka. U povratku, pozdravlja nas sneg. Veju krupne pahulje. Stajem iza tebe i igramo se robota. Pomeram ti ruke dok koračamo u istom ritmu. Mašemo prolaznicima, mlađi parovi se smeju i otpozdravljaju. Ispraćaš me na železničku stanicu i daješ mi flašicu ruma.

U putu ne osećam ni glad ni žeđ. Žedan sam samo tebe.

Autor: Marko Antić

Fotografija: zabaviste.files.wordpress.com