19 feb Žena koja se samo za mesec svlači

Kiša je prestala da pada par sati nakon ponoći. Prozori na zgradama, stidljivo otvoreni, propuštali su svež vazduh u nepoznate sobe. Muškarac i žena su sedeli na terasi. Ona je od detinjstva volela da sedi u mraku i sanjari. Nikada se nije plašila mraka. Tišina je samo bila podloga za polifoniju misli u njenoj glavi. On je voleo osećaj spokoja pored nje u mraku. Iz sanjarenja trgle su je njegove reči.

-Reci mi nešto što nikad nikome nisi rekla.

Nasmejala se. Volela je ova njihova ćutanja u noći.

-Odakle sad to?

-Ne želiš da mi kažeš?

-Iznenadio si me. Isuviše je nasilnog pokušaja uspostavljanja intime u toj rečenici. Mislila sam da nama to nije potrebno.

Ćutao je i nastavio da gleda u daljinu. Nikad nisu gledali jedno u drugo prilikom ovakvih razgovora.

-Ipak mi reci.

-Nikad nisam ljubila žabe.

Osmehnuo se.

-Velika greška. I dalje tvrdim da te je trebalo češće ljubiti.

-Ne znam ja to.

-Da se ljubiš?

-Da ,,pokušam“. Znaš, vidim ja Njega. Ponekad. U nekom osmehu. Pogledu. Reči. Sa Njim bih se uvek ljubila. Ali, jedno je da ljubim žabu ako verujem da je u njoj On, ako svesno počnem da ljubim žabe, i sama ću postati jedna.

-Smešna si. Poljupci se ne troše. Ponekad si takvo dete.

-Ne poričem. Malo dete u velikom pakovanju.

Prstima je nemirno udarao po rukohvatu dvoseda na kome su sedeli. Znala je da to radi nesvesno, i samo kada je uznemiren. Pitala se šta ga je u njenom odgovoru toliko uznemirilo.

-Nisi rekla istinu.

-Hoćeš da kažeš da lažem?

-Ne, samo da nisi uvidela pravi razlog.

-Taj razlog nije tajna. Nekoliko vas zna za to.

-Uvek se pitam kako jedna od najstrastvenijih osoba koje poznajem ne voli da je dodiruju. Kada mi pričaš o svojim osećanjima čini mi se da ti je i nebo tesno, a ovamo skačeš čim te neko slučajno dotakne.

-Ne želim da razgovaram o tome. Ne sad.

-Onda mi reci još jednu tajnu?

-Zar ova nije dovoljna? Mnogo je očekivati od žene da otkrije sve svoje tajne u jednom životu, a kamoli u jednoj noći.

Strpljivo je čekao da nastavi. Znao je da je ranjiva u ovakvim trenucima, znao je da se plaši, ali je znao i da će mu dati sve što mu je potrebno.

-Znaš koliko volim Dučića?

-Voliš?! To je više opsednutost. Ponekad mislim da si tokom odrastanja pod jastukom držala ,,Gordost i predrasude“ i Dučićevu pesmu o ženi sa žutim ružama. Trebalo je neko da ti objasni da je to razonoda, ne vaspitno sredstvo.

-E, pa, vidiš, nije Dučićeva žena moj ideal, već ,,jedna žena koja se samo za mesec svlači“.

-Opet tvoje fantazije. Iz koje knjige si sad to izvukla?

– Ne razumeš. Pred suncem smo se svi obnažili. Otkrili smo svoju intimu kada smo dopustili da tuđi pogledi lutaju preko naše nagosti. Zamisli. Gledaš. Leži, dok se niz ugrejana leđa polako sliva kap znoja, koja zastane na pregibu pa onda, kada se promeškolji, brzo sklizne na peškir, ostavljajući za sobom trag. I ti ne vidiš telo,već kožu, nečiju, kožu koja je naspustila osobu koju gledaš. Okruživaće te, zvati, ali ne i privlačiti, jer ne pripada nikome. Tek kada bude sakrivena ispod odeće, pa kad bude provirivala da se poigra sa tvojim čulima, tek kada bude nečija, moći ćeš da je poželiš.

Uzdahuo je. Ponekad je bila tako mlada. Nije razumela da ne moraš da gledaš da bi želeo.

-Večeras si pesnički inspirisana. I gde je sad tu mesec?

-Ja sam se svukla za mesec.

Okrenuo se i pogledao je užasnut. Prvi put od kako su seli da posmatraju kišu.

-Bože! Sumnjao sam, ali ti definitivno nisi normalna. Gde si se svlačila?

Ustala je i prišla ogradi. Trebalo joj je prostora.

-Da li si gledao ženu koja se za mesec svlači? Nije to stvar tela. U noći, u tamnoj i potpunoj gluvoj noći, ja sam se skinula za Njega, za mog Animusa, moju drugu polovinu. Smeješ se. Patetično? Probaj. Izađi napolje i pusti da odeća sklizne sa tebe. Ne, ne da je skineš, već da sklizne, da osetiš da odluka nije tvoja. Koža je pod mesečinom bela, hladna, krije oblike koje prekriva i nisi siguran gde svaki od njih počinje i završava se.

Zastala je. Rukama je stezala ogradu za koju se držala. Začudile su ga njene reči. Nikada ona nije pričala o želji. Najčešće o tom njenom Darsiju, ponekad o onom Rusu, Bolkonskom, ali nikad o potrebama. I posebno ne o slikama koje mu je upravo stavljala u glavu i koje su činile da oseti napetost u donjem delu stomaka. Nastavila je.

-I onda započinje. Milovanje vetra. Onda nema maske, a nema ni mene. Nema mog ,,ja“. Ono postaje deo neke druge priče. Zatvorim oči i predajem se želji. Onoj necenzurisanoj, onoj koja ne zna za dobro i loše, onoj koja ne zna za odanost.

-Počeo sam da mislim da ne znaš šta su nagoni i želje. Ipak postoji nešto u tebi i van tvojih knjiga.

-Nije ovo izdaja tog sveta. Ono je moja potreba da još jednom preispitam sebe, jer samo misao na pravog natera me da zadrhtim. I onda znam. Da nisam izabrala razumom, da želja nije maskirana proračunata odluka, već da je suštinska potreba mog tela. Jer to je ono darujem. Moje misli su rastrzane svakodnevnicom, moja ljubav podeljena na toliko delova, ali moje telo jeste samo Njegovo.

Gledao ju je. Naga ramena imala su hladan odsjaj na mesečini. Dugačka haljina, koju je nosila, uvijala se lagano oko nogu. Uzdahuo je, pokušavajući da smiri osećanja.

-Znači, svlačenje na mesečini umesto ogledala pod jastukom da bi otkrila suđenika.

Nasmejala se, baš kao što je planirao.

-Hladna svetlost budi želju, ali nema posedovanja i predavanja.

Ćutao je. Uvek je znao odakle dolaze njene misli. Sada se činila daleka. Dok je i dalje gledala u daljinu, sklonila je kosu sa leđa i prebacila preko levog ramena.

-Dodirni me.

Muk. Znala je da ovim prelazi i poslednju granicu. Čekala je. Odluka nije bila samo njena. Začula je njegov promukao glas iza sebe.

-Ti ne voliš da te dodiruju.

-Ne volim, ali želim da ti to učiniš.

Prišao joj je i prste zavukao pod ivicu kose na njenom vratu, a zatim njima polako sklizuo preko nagog ramena do ruba haljine.

-Šta je sa mesecom? Ja se nisam svlačio – šapnuo joj je u uvo.

Osetila je ruke kako joj obgrljuju struk i privlače je u zagrljaj.

-Ja sam se svukla, na tebi je da me od njega sakriješ.

Autorka: Tamara Ljujić

Fotografija: weheartit.com