07 dec Zdrava koža ima boju breskve

Kad je majka otvorila vrata sobe, on je spavao. Na leđima se od iskrivljene kičme stvorio raznobojni koral. Pršljenovi su štrčali iz tesnaca kao nova ideja nakon pogrešne odluke. Ako pogleda dovoljno pažljivo, ugledaće plantažu melanholije. Ekosistem mikroorganizama koji preziru mehanizme odbrane. Pod vodom je toplo. I više nego dovoljno da ga obaviju alge. Alge toliko dugačke da pletivo raskrvari sneg. Dok je razmišljala da li da sedne pored njegovog uzglavlja, pitala se šta sve može da bude uzrok ove iznenadne smrti. Ipak je sela. Ali strogo vodeći računa da joj ruke nikako ne dotaknu šarenoliki koral. Zdrava koža ima boju breskve. Pretpostavila je da je upravo to razlog njegovog nepredvidivog odlaska. Shvatanje da udovi mogu da mirišu na prepečeni kolač. I da će najmlađi brat uvek pojesti parče iz skorenog dela pleha. Jedini na kraju biti zahvalan za novogodišnji poklon. Smrt se pred njim izobručila. Nikada nije dolazila u određenom intervalu niti je imala ikakav intenzitet. Kad napipa njene žile pod žaluzinama, zemljanim bojicama oslika školjke po dlanovima. Školjke su takođe imale pravo da biraju i izabrale su stene. Kao što je staklo izabralo da udomi koral. Vetar je presavijao vrat pred ravnim tabanima. Od tog vriska se rasplamsa razbacana prašina ispod ogromnog radnog stola. Kad leđa pocrvene, to je nedvosmisleni dokaz da su zagrejana. Njegova su leđa prekrivena korom prvog Uskršnjeg jaja. Ona je to predosećala. Onako kako se predoseća smrt kad posetiš roditelja u osamdeset sedmoj godini. Na izlasku, pokrila mu je glavu. Ne podnosi način na koji diše. Tiho i neprimetno. Korali se retko pomeraju. Ali na njihovim bedemima, ribe žive u jedinstvu.

Autor: Marko Jović

Fotografija: ehlockscreenstwo.tumblr.com