11 sep Zažmuri

Zažmuri,
Ako ne želiš da gledaš
Kako se zvukovi biju pred tvojom ćutnjom.
Ako ti se beži od njihovih kandži,
Kad nisi sam u autobusu koji vozi za sadašnjost,
Kad tuđe svađe jedu osmeh
I kad ne žele da te puste,
Ti zažmuri,
Pa ugledaj mene ispred šume
Koja mi raste u duši i vuče me duboko u sebe,
Duboko u mene, u tren,
U kome ti govorim stihove preko telefona,
Uprkos lošoj vezi,
Uprkos kilometrima,
Uprkos tvojoj tišini
I njihovim praznim temama…
Zažmuri…
I nema ih!
Samo ti, ja i Popine reči
„Tebi dođu lutke, a ja ih u krvi svojoj kupam“,
Govorim, a usne mi drhte,
A nade te mole da se zaljubiš,
Da je zavoliš, onako kako je volim,
Da naslutiš mene u tuđim pesmama,
Onako kako te tražim, kako te nalazim
I iznova pišem, tebe koji žmuriš
Ispred kompjutera u plavoj sobi,
Tebe, koji ne ratuješ za poeziju,
Tebe, koji bi mogao živeti daleko,
Tebe, koga traži, voli i vezuje,
Ponovo te vezuje za svoje strofe,
Ponovo si njen slobodan stih,
Ponovo zajedno cvetate u meni…
Samo zažmuri,
I čitaću ti ponovo iste pesme,
Ponovo ću da preživim svaku od njih
Da bi se izgubio u mom glasu,
Da bih te volela u njemu opet
Kao sinoć, kao juče…
Molim te zažmuri i neće ih biti,
Samo mi kroz polja suncokreta,
Preskakaćemo vezani
Slobodne stihove.

Autorka: Teodora Košarac

Fotografija: tumblr.com