23 feb ZAVRŠNI STIH 

Osoba koja će ga napisati
neće biti neki čuveni pesnik koji će biti
citiran na Internetu i svuda
koji će biti razgrabljen po knjižarama, tražen u bibliotekama,
izdavati zbirke, postati slavan, davati autograme, intervjue,
ući u istoriju, lektiru, slikati se za štampu, dobijati nagrade
i o kome će se pisati biografije, eseji, snimati dokumentarci
i filmovi koji dočaravaju
njegovu životnu
priču.

Možda to neće biti ni neki mudrac
koji će sići sa Himalaja i saopštiti ljudima
jezivo važnu
istinu.

To može biti bilo ko
neko koga nikada nećemo videti
dete koje se vraća iz muzičke škole
čistač ulica
ili radnica u butiku koja će doživeti prosvetljenje nekim
nedokučivim putem.

Duševni bolesnik koji će tih desetak
manje-više povezanih reči promrmljati u ludnici
i od tog stiha prožetog suštinom Lepote, Univerzuma ili Nečega
neki ludaci će možda i naglo ozdraviti
a drugi će se samo smejati i još više
poludeti.

Možda će taj stih neko u prolazu nažvrljati flomasterom
u javnom WC-u na železničkoj stanici
neke svetske metropole, ili zabiti
ili će ga naškrabati na papirnoj maramici i pustiti maramicu
niz vetar
ili će slučajno sa njom obrisati nos
ili će jednostavno biti rasejan i nepovratno zaturiti
dragocenu maramicu.

Nasumično će izabrati neki broj mobilnog telefona
i poslati SMS nepoznatoj osobi
i samo će ga ta nepoznata osoba
pročitati.

Može ga sanjati i zaboraviti san
ili ga prošaptati dok peca
i samo će ga ribe i
alge i
voda
čuti.

Autor: Marko Antić

Fotografije: pinterst.com