12 feb Zašto volim proleće?    

Ćerka me pita da joj pomognem oko sastava. Dok razmišljam, koja je kliš-tema u pitanju, ona mi sama kaže:

Zašto volim proleće?

 …

Dogovorile smo se da ću joj pomoći posle ručka. Smejem se u sebi, kako su teme ostale iste. Kao verovatno, i sastavi. Razmišljam usput, dok ručamo i dok perem sudove, šta bih mogla da sastavim. Dok brišem sudove, shvatam da ništa posebno nisam smislila. Ne znam zašto, uvek sam mislila da je ovo najlakša tema. Odjednom mi se čini da bih mogla da smislim ili najlepše, najpoetičnije rečenice, ili najsladunjavije.

…

Već je sela za svoj pisaći sto. Otvorila svesku, lista je. Piše naslov. Priča svašta-nešto, slatko, dok to radi. Sedam na kauč pored pisaćeg stola. Završila je pisanje naslova, i pogledala me. Zastala, u očekivanju. Gleda me onim svojim detinjim pogledom. Jednostavnim. I meni se odjednom plače. Sve vidim. Kako sam i ja jednom bila tako mala. Da mi je sve izgledalo jednostavno i lako. Da mi je jedna od najlepših tema za sastave bila „Zašto volim proleće?“. Da sam sad toliko teška, čemerna, da izgleda kao da nikada nisam imala veze sa malom verzijom sebe. Shvatam sve i ne shvatam ništa. …

…

Čini mi se da će mi se srce razliti. Stiskam srce, usne, i trudim se da zadržim suze. Pred ćerkom pravim pokrete rukama i glavom, onako, umetničke, kao da razmišljam. Pravim smešne face. I ona počinje da se smeje. I u mom umu i srcu se sve složi na svoje mesto…

Autorka: Marija Subić

Izvor fotografija: pinterest.com

(Priča „Zašto volim proleće“ izdvojena je na konkursu „Promena“).