Zašto ne Japan?

– Ooooo, pa moraš častiti! Divno, stvarno si zmaj. Taj novi posao stvarno super zvuči.
– Pa eto… Hvala. Ne mogu da kažem da nisam zadovoljna. To taman dok na jesen sledeće godine ne odem za Japan.
– A šta ćeš tamo?
– Pa planiram da konkurišem za stipendiju i radim u okviru jednog istraživačkog programa.
– Pfff… ma daj. Šta će ti to. Ćuti tu, ovaj posao ti je fenomenalan. Nemoj da razmišljaš o tako nekim glupostima. Čuj, Japan…

***

zasto-ne-japan-blackssheep.rs
A zašto ne Japan? Na kraju krajeva, to je jedna od sfera u okviru kojih sam se školovala. Pa, zašto onda ne?
Zašto sve uvek mora da ide “po redu”? “Po pravilu”?
Zašto mora da se ukotvi u prvom valjanom poslu koji naiđe?
Zašto da se zauvek radi za nekog drugog?
Zašto ne može da se živi od umetnosti?
Zašto mora da se venčaš i dobiješ dete pre tridesete? Zašto uopšte mora da se venčava i dobiju deca?
Zašto je uopšte moralo da se ide na fakultet? Da se imaju dobre ocene?
Da se život provede u očekivanjima postavljenim od strane drugih? Da li to nešto u životu olakšava, osim što krivicu zbog neuspeha i nezadovoljsta uvek možeš da svališ na nekog drugog?
Zašto nije dozvoljeno uopšte postaviti pitanje zašto nešto mora?
Dakle, zašto uvek nešto “mora”?

***

– Dobro, zašto ne Japan? I zašto ne knjiga?
I zašto uvek mora ozbiljna veza? I ozbiljna namera? Da stalno nešto bude sigurno?
Zašto na početku mora lepo da se vidi kakav će biti krajnji ishod?
Ja takav život ne želim da živim.
Ne mora ništa.
Mora samo ono što ja hoću. Ono što ja mogu. A ja mislim da to uopšte nije malo, da bih ga se odrekla zbog tog nekog “mora”.

Autorka: Sara Savčić

Fotografija: favim.com

Nema komentara

Sorry, the comment form is closed at this time.