16 jan Zaspala

Tu u kraju,

Svi su podstanari,
Svi dele papire i kapute,
Razvaljenih brava ćutke,
Razmenjuju slike i trenutke.

Tu u kraju,
Znam da bi znala,
Ona slika svojim pticama,
Iscrtava ruke i lice,
Ne spava.

U kući sanjara,
Nju je strah da sanja,
Jer šta ako nema njenih prisnih želja,
Gde će ići ako je nema,
I čija je pesma njena?

A opet je tako naivna,
Da je ne brinu kiša, ni vlaga,
I probijena okna,
Natopljena vrata,
Koja onomad oboriše psi.

Njoj da su javili da je probušeno nebo,
I da su se sve zvezde slile niz svod,
Njoj bi i dalje bilo samo bitno pero;
Sasvim malo, pitomo i čedno,
Perje povijeno.

***

Kada dišeš duboko,
Ono se vraća u dunje,
Rasteruješ ljuspe i lepiš prste;
Sve što si sanjala, sada je trunje,
Što se lepi za prolaznike i mokre klupe.

Autor: Milutin Milošević

(Iz ciklusa „Naivne priče sa Bulevara za laku noć“)