16 jul Zaplitanje jezikom: Izmicanje

Ostaješ ili ne?

Da znam da li da prodajem dvorac.

Kako zašto?

Sve princeze žive u dvorcima,

A ako nećeš ostajati

Neće mi ni trebati.

A, ne!

Ne verujem ja u to.

Princeza samo jednom u životu naiđe

Ili je oženiš

Ili je pustiš,

Propustiš.

A ja ne želim da te propustim.

Barem ne namerno.

Da si otišla,

Bez najave u noći,

Propustio bih te,

Slučajno,

Jer ne bih imao hrabrosti da te pitam.

Nemoj da misliš da sam hrabar samo

Sa flašom u ruci

Ili čašom.

Za tvoju lepotu potrebno je samo malo više

Hrabrosti,

Reči,

Znakova interpukcije

I redova…

I vremena

Ali samo da se smogne snage

I zapiše sve što je na umu.

Ali zato ni malo

Da se zavoli rumenilo tvojih obraza

Krugovi u tvojim očima

Dve pege u uglu tvojih nozdrva

Mladeži na tvojim ramenima

Rupice na tvojim leđima.

Draga moja,

Sve se to da voleti.

Onaj koji te nije tako voleo

Nije te voleo uopšte.

Ne govorim ti ovo kao iskusni ljubavnik

Jer samo toliko žena možeš voleti

Za jedan životni vek.

I neće mi biti žao

Da si poslednja.

Govorim ti ovo kao ljubavnik

Poput onih sa tvojih papira

Ižvrljanih,

Na kojima si mislila i promišljala,

Iznova i iznova,

Onih naizgled nesavršenih

Na kojima se uvek nešto doda

Nešto oduzme,

Dok se tasovi ne izjednače.

Nažvrljaj me,

U nekoliko redova

Uz prvu jutarnju kafu

Ili popodnevnu

Kad god da se probudiš.

Želim da znam kako je

Buditi se kraj tebe.

Ne mora sa tobom u naručju.

Neka je samo kraj tebe –

Posle besane noći

Provedene jureći tvoje potpetice

U noćnoj gužvi Beograda

Ili posle celovečernje vožnje

Niz puste bulevare,

Sa mojom rukom na tvom kolenu

Dok mi pričaš o ljubavima

I snovima.

Kako god ti inspiracija dozvoli.

Voleo bih da te dozvoli kraj mene.

Na jedan dan

Jednu noć

Jedno jutro.

Jedno te molim samo,

Nemoj da se pitaš ili kaješ

Ni u jednoj reči.

Nema ničeg grešnog o tebi.

Ni tvoja strast na jednu noć

Ni tvoja ljubav na jedan život

Ni tvoje pripito zaplitanje jezikom

Ni tvoje golo protezanje u sveže opranoj posteljini

Ni doručak u dva popodne

Ni mamurno šaputanje

Ni krmeljivo golicanje.

Draga moja,

To je oličenje božanstva u tebi,

Ili kroz tebe.

Zovi ga kako hoćeš,

Ali nikako grehom.

Ništa oko tebe nije grešno.

Ne govorim ti ovo

Da te nagovorim.

Ne da mi se voleti te nateranu.

Ako nisi slobodna

Bolje da nisi uopšte.

A siguran sam da je onih

Koji bi hteli da ukrote divljini u tebi.

Koji ji ti iskovali zlatni kavez.

Držali za ruku

I šetali po korzou

Na očigled svih ljudi.

Govorim ti ovo

Jer je tvoja sloboda inspiracija.

Ne samo moja,

Siguran sam.

Tvoja sloboda je

Ljubav na prvi pogled

I poslednji,

Leto kad mu je vreme

I u sred zime,

Morski šum

I šumska tišina.

Ne bih te mogao drugačiju

Nego slobodnu

Dok unazad hodaš

Na vrhovima prstiju

Gledajući pravo kroz moju dušu

Dok me kroz širok osmeh pitaš

Uživam li u pogledu

Dok stidljivo crveniš

Kad slegnem ramenima

I klimnem glavom.

Takvu te jedino želim.

Sa stopalima zaronjenim u pesak

I jednom rukom naslonjena

Dok drugom po nebu

Crtaš malog i velikog medveda.

Takvu te želim

Dok ne odeš,

Nestaneš

U sred noći –  bez najave.

Dok te ne propustim.

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: weheartit.com