21 mar Zaplitanje jezikom: Hoću

Hoću

Da dok kopaš taj put do mog srca

Te crna zemlja sa leđa zatrpava

Da zauvek ostaneš tu.

Svakim kubnim centimetrom

Te crne zemlje

da ostaneš prikovan za moje bele grudi.

Hoću

Da osetiš kako je ležati

U čeljustima nemilosti jedne ljubavi

U čeljustima zveri koja razara

Tvoju utrobu na sitne krvave komade

Tvoje sve što iznutra jesi

Da osetiš kako se postaje nov iz ljubavi

Hoću

Da dok ležiš u tim čeljustima

Zapamtiš miris krvi zakorele na očnjacima

Da zapamtiš taj purpur

I njime iscrtan svaki nemir, košmar i odustajanje

U trenutku tog samoproždiranja

Posle svakog odlaženja

Hoću

Da slušaš i da čuješ

Da glavom naslonjen na moje grudi slušaš moje otkucaje

Čuješ kako smiraj tiho bridi pod rebrima

Da rukama obavijenim oko leđa slušaš disanje te zveri

Čuješ mir između dva udaha

Hoću

Da si zemljom zatrpan na toj duši

Zveri krvavih čeljusti

Čije se grudi miču u harmoniji

Pod tvojim dodirom

Dok jednog dana

Ne rodim našu decu

Rumenih obraza

Gromoglasnog plača

Majušnih tela uplašenih od vazduha

I njih privijem na te iste bele grudi

U kojima smo se do juče lomili na komade.

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: Marvin Meyer