18 jan Zaplitanje jezikom: Ćiri bu ćiri ba

Oduvek sam verovala u magiju. I dobre vile i veštice. Merlin i Kamelot. Platformu 9 i ¾. Čak i princ na belom konju – mada to je magija za sebe. Oduvek sam verovala u magiju, ali nikad u Deda Mraza. To nije bila moja vrsta magije. Nije bila moja stvar, moj fazon. Pogotovu kasnije, kad sam shvatila da likovi u filmovima i serijama zapravo su ljudi sa svojim imenima i životima izvan malih ekrana. I da je taj Deda, koji reklamira Koka-Kolu, zapravo Sveti Nikola i da sve to nikako ne ide zajedno. Isuviše je komplikovanu za jednu magiju. Ili možda prosto. Sada najviše liči na marketinški trik. Trip. Ali kao deklarisani agnostik, poštujem da za neke ljude, male i velike, on postoji. U mom malom univerzumu ne, jer je nemoguće da Deda živi u gradskoj opštini Kraljevo i deli svake godine paketiće sa slatkišima. Tako da, Deda, ako ovo dođe do tebe, izvini.

Čvrsto verujem da, onda kad su magični ljudi krenuli da se kriju u strahu od lova na njih, su zaboravili neke magije za sobom. U jednu od njih zagriženo verujem –  ljubav. I u nju svi pomalo veruju, a ponajviše u vreme praznika. U svim je željama i čestitkama. Razvlačimo je kroz reči, osmehe, zagrljaje, poljupce, prste…

Verujemo da smo dovoljni za nečije sve.

U ponoć prekrstimo prste i prošaputamo te kratke čini.

Želim da me zagrliš.

Želim da me voliš.

Želim da me zasmejavaš do ivica obraza.

Do suza.

Želim da me skidaš bez straha.

Da uz svaki sloj manje prošaputaš “U redu je”.

Želim da me poljubiš

U nos dok pada sneg napolju.

U srce kad PMS je nemilosrdan.

Želim da zajedno mrzimo Bukovskog.

Želim da razumeš moje hirove za voljenjem.

Želim da se smeješ sa mnom.

Želim te.

Ako zažmurim dovoljno jako.

Ako prste prekrstim kako treba.

Ako ne zamucnem dok vezem sve te želje.

Ako…

Kažu da ako veruješ dovoljno jako, želje se ostvare – samo pazi šta želiš.

Ponoć je prošla.

-Ne spavaš, mala?

-Ne kad me telefon budi u ova doba.

-Znači spavala si.

-Znači javila sam se.

-Neću da ometam, hteo sam samo da ti čujem glas pred spavanje.

-Pričaj mi…

-O čemu?

-Na kojoj strani kreveta spavaš?

-Da si tu, spavao bih na desnoj, sa tvojom glavom položenom na levu stranu mojih grudi.-Mhm … Koja ti je omiljena pesma? Koja te podseća na mene?

-Poslao sam ti je… Pink Floyd – Coming back to life.

-Zašto baš ta?

-Dosta si ti pitala. Koja tebe pesma podseća na mene?

-Rekla bih Witchcraft.

-Oldskul bejbi. Jesi veštica. Ima neke magije tu.

-Gde?

-Tu gde si ti. Gde ja svaku noć poželim da jesam.

-Šta ako se prevrćem dok spavam? Ili hrčem? Ili otimam ćebad?

-Naći ću način da prestaneš da se bojiš.

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: Jakob Owens