Zapisi pred put

29. avgust 2014.

 

 

 

1.

 

Gospođo,

Budite tako dobri, pa mi pročitajte horoskop.

Koji sam znak?

Iskreno, ne znam.

Svejedno mi je, vi izaberite.

Samo, neka ne bude onaj

Koji najavljuje bolove u stomaku,

I tešku finansijsku situaciju.

Preskočite i onaj

Što preporučuje oprez u saobraćaju.

Zaobiđite, ako možete,

One što im predstoji svađa na radnom mestu

I loš odnos sa partnerom.

Nema to veze sa datumom rođenja.

Uostalom, ja mogu biti rođen bilo kad.

Znam samo da je tada strašno padala kiša,

Ali to vam i ne znači mnogo.

Pročitajte mi zato neki uz koji piše

“Dobro se osećate”.

Možda onda i sam poverujem u to.

 

2.

 

Očekivao sam zimu,

A opet je došla sasvim iznenada.

Kroz grudi je zafijukao neki hladan vetar

I zaustavio me

U koraku.

No, ne žalim se.

Svakako ne bih video kuda idem

Od ovog inja što mi se gnezdi među trepavicama

Kao promrzao golub.

I šta sad?

Jesam li to već ispod leda

Obraza priljubljenog uz površinu?

I da li to moje bele zenice

Sada još samo nemo gledaju

Obrise jednog sveta

Kojem sve manje pripadaju?

 

3.

 

I sve ovo je, zapravo,

Bio jedan veliki lov na blago.

Jedna suluda, bezglava potera

Od koje sam se smrtno umorio.

Iza mene su nenapisane stranice

I tragovi stopala u pesku i blatu

Koji više i ne liče na moje,

Jer toliko liče na sve druge.

Pa grebem, očajnički,

Zubima i noktima razgrćem zemlju,

Do kraja nesvestan

Da sam blago zauvek izgubio

Negde usput,

Tražeći ga.

 

4.

 

Oprostite, vidim da imate kartu.

Pokažite mi, molim vas,

Gde se sada nalazimo.

Tu?

Nemoguće.

Vidite, tu je sve zeleno i pomalo smeđe,

A ja tako snažno osetim miris mora

Tiho plavičast i slan.

Mora da vam je ta karta zastarela…

Možda su se pomerile Zemljine ploče,

Ili je došlo do globalnog otopljavanja.

Zar ne čujete kako talasi šume?

Vi se smejete…

Ali, pogledajte! Nije li ono galeb?

Smejte se koliko hoćete, ali

Mi smo na moru.

Osećam ga u očima.

 

5.

 

Znate, ja sam već i zaboravio

Šta tačno tražim.

Možda sam tražio vas.

Možda ste vi tražili mene.

Možda nisam tražio ništa.

Možda sam samo lutao kao pijanac

I brusio stopala kilometrima

Da bih zavarao dane

Koji su mi se zalepili za đonove.

I nemojte se usuditi da mi kažete

Da ovaj vaš čamac od trulog drveta

Čije dno prekrivaju riblje kosti

Nije beli prekookeanski kruzer.

Nemojte mi reći tako nešto,

Jer ja znam da smo već pošli na zapad,

Ka kokosovim palmama visokim do neba

Oko kojih veselo plešu šarene ptice

U ritmu kalipsa.

Da vam nije palo na pamet da lažete,

Jer ja znam da ćemo svakog časa biti na okeanu.

Tako vam svega, ćutite…

 

skoljke

 

Autor: Predrag  Savić

Fotografije: favim.com