24 feb ZABORAV

Ti misliš da sam te zaboravio…ako, i misli.

I ja ponekad mislim i želim da je tako.

Al’ dolutaš u misli kad odlutam iz stvarnosti, i bar na trenutak se zapitam. Ne mogu te lagati.

Zapitam se šta bi bilo da sam te nekada uhvatio za ruku, da sam te pomilovao po kosi, da sam ti poljubio čelo. Da sam ti dotakao lice. Da sam ti dotakao srce rečima koje teško prevalim preko usana.

Da smo izašli na kafu zajedno i smejali se, tžzno. Da su nam se pogledi sreli, ćuteći, a pričajući sami za sebe.

Da li bi se raspršila u milion delova kao cvet maslačka, i nestala u vazduhu, da te poljubim? Da li bih shvatio da su moja osećanja samo iluzija…

Još  pamtim kako mirišeš i kako se igraš rukama preko stola.

Znam kako se zgraneš kada ti se nešto što kažem ne sviđa.

Znam šta ćeš reći na neku moju opasku, i šta ćeš pomisliti u stvari.

Znam kad ćeš da se naljutiš… Kako sve to znam..?

Znam te bolje nego što sama sebe poznaješ. A ti mislis da sam te zaboravio. Zaturio, zakopao u prošloj godini, prošlom letu i zimi.

Misli. Ako. Bolje. I ja nekad grešim o onome sto mislim. A ove moje misli o tebi, to je neoprostiva greška.

Jer izdala si me, razočarala, a ni ne slutiš koliko. U mojim snovima za koje sam ja kriv, jer ja ih sanjam.

Stvarnost ih rasprši kao ti dahom maslačak. Kao slika tvoja, kad te u mislima poljubim.

A zaboravio sam te. DA. Osim u mislima i snovima, svakako drugačije.

Autorka: Aleksandra Rajić

Fotografije: pinterst.com