29 jan Voleti, onako glupo filmski
Misliš da ćemo se mi nekada,
onako glupo filmski voleti?
U nekom luna parku,
na drvenoj vrteški,
na primer.
Držeći šećernu vunu iznad glave,
kao oblak,
sa kojeg smo upravo spali.
Ili na ulici,
mokri od kiše.
Nalik na dve sveže izvajane figure,
nesavršenih tela.
Koja pomahnitalo vrište,
uskačući u tek formirane bare,
u kojima se reflektuju njihovi odrazi.
Nakon celodnevnog lutanja po gradu.
Gledajući se kroz otvore,
čokoladnih krofni u rukama,
posutih šarenim mrvicama.
Ili čitavo popodne,
ispijati kafu na trgu.
A uveče,
čitati poeziju na doku.
I kroz gusti dim,
izgovarati sve one perverzije,
taman toliko prefinjene,
da samo nama budu prepoznatljive.
Ili napisati pesmu,
jedno drugome.
I obećati da ćemo,
najviše tri kilometra biti udaljeni.
Kao ona prva vidljiva zvezda,
udaljena od meseca.
Po našoj slobodnoj proceni,
jer ta udaljenost,
nije izmerena.
Misliš da ćemo se voleti,
onako drsko i nadobudno,
aristokratski.
Kao da niko drugi,
ne ume baš tako da voli.
I dati sebi za pravo,
da radimo sve što nije ispravno.
Misliš da ćemo se voleti,
onako glupo filmski?
Samo jedan dan.
Autorka: Dragana Marković
Fotografija: Dragana Marković
Sorry, the comment form is closed at this time.