Vladrej

31. maj 2018.

Istina je da je tvoje vaskrsnuće uslovljeno raspećem. I da je raspeće zavisilo od konteksta u kom je sahranjeno. Čovekovo meso služi samo kao obrazac koji uobličava vodu. Voda se kreće po sopstvenoj površini i tako definiše suprotnost. Istina je da svest, ukalupljena u plan, može da presavije grane nedavno pronikle biljke. Slom dečjih kostiju je bučan kao rastezanje mišića tokom prvog sna. Znaj da novorođenčad u kičmi skrivaju zapise iz Kaligulinog dnevnika. Da planovi mogu da produže svoje prste i tako načine sistem. Njihove šake ostaju utisnute na ničijoj zemlji odakle nikad nijedna biljka nije nadrasla travu. Brojevi su osnova svemira. Decimale su izražene vodom. Oni zajedno ignorišu sopstvene produkte. Kolateralne štete koje su se našle na putu vazduhu pre nego što su ga uopšte odahnule u nepostojeća pluća veličine graška. Istina je da je strančeva sperma iz grla sišla u jajnu ćeliju i da je samo poezija postala svesna oplođenja. Začeća iz čijeg izvora protiče princip. Ni meso ni koža ni krv ni ćelija nemaju svoje mesto pod nebeskim svodom hrama. Jer hram je koren u kom su demoni i siročad ostavili svoje oči da progledaju rukama. Čovek čoveka voli rukama. Zato prošlost ne sme da se deli u epohe. Etape koje imaju trtičnu kost, a ona se zove obeležje. Obeležje da kad noć prikaže svoje primarno načelo, nebo se zacrni poput pođubrene njive. Obeležje da nema razloga za strah ako je more providno-plavo. Obeležje samo po sebi. Obeležje kao nosilac psihičkog stanja koje nemam. Obeležje da sam, uprkos čitavom svom siromaštu, plakao na tvojoj sahrani iako nikad nisam ni video ni otvorio kovčeg. I da sam se nadao da je rezultat HIV testa ipak bio pozitivan. Obeležje da sam razmišljao o tebi kao da si najfrekventnija metafora. Obeležje je dokaz da nebo može da ispovraća svu svoju decu. Da zahteva legalizaciju smrtne kazne i oponaša abortus. Ništa ne može da spreči odmazdu pokreta svojim eksponatima. Osim principa. On je taj iziritirani nerv, odstranjeno tkivo čija je moć, iako osporavana, toliko velika da može lako da odvoji instinkt od životinje. Roditelja od deteta. Mesec od kotlina. Istina je da će se, u tvoju memoriju nakalemiti toliko novih principa, da će se Mesec vratiti na Zemlju samo da zapuši otvore na tvom krovu. I da se čak ni tada nećeš osećati sposobnim da otvoriš prozor, pogledaš u karaburmsko jezero i udahneš talog svojih tajni. I da će od tvog mesa sagraditi hram na ničijoj zemlji. I da će ga celog prekrivati trava. Čovek će čoveka voleti rukama.

Autor: Marko Jović

Fotografija: lovingthebigisland.wordpress.com