Jutros nisam otvorila oči,
pre tebe.
A možda i jesam,
ne znam.
Ne sklapamo ih više,
jedno pored drugoga.
Nisi mi pomirisao vrat,
za dobro jutro.
I nisi mi meso,
šakom stegao.
Večeras ne pijem Jack,
sa dve kocke leda.
Pijem martini,
onaj sa jednom.
Opet sam usnama i zubima,
skidala kristale šećera,
sa ruba čaše.
I opet niko nije pitao,
zašto tako jagodicama,
trljam dno.
Znam da ti se od toga,
zavrti u glavi i međunožju.
Dok me pogledom gutaš,
cepaš i opipavaš.
A niz te pune usne,
ni reč ne puštaš.
Samo me gledaš.
I čekaš.
Da ti se ošamućena,
predam.
Ja vrtoglavicu i glavobolju,
već imam.