15 dec VESNA ZAKONOVIĆ-AREŽINA: “ŽIVIM KROZ SVAKI TON I BIT!”

Radio-voditelj i urednik emisije “Dan sa Vesnom na Radiju S”, pisac, novinar, PR, super mama.

Upoznajmo Vesnu Zakonović-Arežinu…

Opiši nam jedno kotrljanje dana sa Vesnom na radiju S.

Nasmejano, životno i veselo. Svakog radnog dana od 10 do 14h. Spontano i u dogovoru sa slušaocima preko fb strane “Dan sa Vesnom na Radiju S”. I mislim da je ta komunikacija jako bitna za jedan dobar dnevni program.

Pored sjajne muzike, tvoja radio-emisija obiluje zanimljivim pričama. Kako dolaziš do njih ili ipak priče tebe nađu?

Neki često znaju da mi kažu kako sam ja stalno na netu, ali opet,  to će reći samo oni koji ne poznaju prirodu mog posla. Informisanost je osnova svega, ali i reakcije slušalaca vrlo često rode neke nove teme. Takođe, imam sjajnu saradnju sa producentkinjom dnevnog programa Ivom Drinčić, sa kojom se lako dogovaram oko tema, pa nam priče nastaju u hodu.  Ipak, moja specijalnost su životne stvari,  jer ja stvarno verujem da od svega može da se napravi jedan dobar radijski brejk.  To verovatno ima veze sa činjenicom da je radio moja prva ljubav. Ja sam na radiju od svoje sedamnaeste, dakle, pola svog života. A to iskustvo čini da se osećam vrlo sigurno u onome što radim, o čemu pišem ili govorim.

Može li dan da ti prođe bez muzike i šta ti svira u tišini?

Muzika je moj život. Kao mlađa sam pisala i komponovala za sebe i druge, imala bendove, pevala na festivalima. Danas je situacija takva da pored toga što vodim program, ja sam zadužena i za miks i ton, pa mi muzika dođe kao deo posla. Na kraju krajeva, udata sam za najboljeg muzičkog producenta i aranžera u zemlji. Tako da odgovorno tvrdim da živim kroz svaki ton i bit. I jako se dobro osećam zbog toga. Volim muziku,  ne delim je po žanrovima. Za mene postoji samo dobra i loša pesma.

Meša Selimović je rekao da postoji strah od prazne hartije, zapravo strah od jednog nepoznatog sveta u koji čovek ulazi pišući. Kako si ti zakoračila u svet pisane reči?

Ja sam pisac po rođenju. Oduvek sam vodila dnevnike. Još kao osnovac pisala sastave za takmičenja, osvajala nagrade. Veliko hvala dugujem svojoj nastavnici srpskog, Mimici, koja je to na vreme prepoznala. I pružala podršku. Za mene pisanje  nije, kako rekoste, strah od jednog nepoznatog sveta. To je svet u kome se osećam najprirodnije i najlepše na svetu.

Posle romana prvenca „Ide macan oko tebe“ i „(Ne)verujem u ljubav“, nedavno si izdala svoj treći roman „Mama ipak zna najbolje“, povodom kojeg si imala i promociju u Beogradu. Šta je to što mama ipak zna najbolje, a nisi znala dok se i sama nisi oprobala u toj ulozi?

Mama zna da živi sa srcem izvan svog tela!!!

A da joj to isto srce daje najveću snagu i energiju za sve što radi.

Moram da ti priznam da ja nisam bila od onih žena koja je želela da se uda i da ima dete, ali život ti često na najbolji način pokaže šta zapravo znači ŽIVETI. I baš kao što sam napisala u knjizi… Nekako se sve rasporedi. Sve u tvom srcu. Zagrljaju. Rokovniku. I zato je najvažnija lekcija koju sam ja usvojila ta, da sam ja pre svega Bogdanova mama, pa tek onda pisac, novinar, voditelj, pr…

Odakle crpiš inspiraciju za rad i pisanje kada imaš loš dan?

Porodica je moja svetinja i tvrđavica. Tu nema mesta za loše dane. Ništa ne može meni loš dan, kad mu se suprotstavim osmehom i energijom. I to nisu fraze iz nekog priručnika o životu. To su stvari koje postoje, samo treba da im dozvolite da vam se dese.

Otkrij nam šta bi volela da ti za pedesetak godina stoji u biografiji iza tvog imena?

Super keva, super tetka, super zena, super prijatelj. I naravno super super baka.

Zašto si ti „crna ovca“?

Možda baš zbog toga što osmehom idem kroz život. Što ne umem da se naljutim nekad kada za to ima povoda. Što volim ljude čak i kada me povrede. I znate šta, baš je super biti takva crna ovčica. Svima nam to žeim. Zdravo je za dušu.

Anela Uzeirović

Više o Vesni možete naći na fejsbuk stranicama: Mama ipak zna najbolje i Dan sa Vesnom na Radiju S