13 okt Vanja Čanković – Najlepši je osećaj kad se kreativno radi

Vanja Čanković je mladi režiser, scenarista, veoma talentovani crtač, ilustrator i pomalo glumac. S obzirom da smo uveliko zagazili u Oktobar, mesec horora, upoznaćete se s Vanjom i shvatiti zašto smo baš njega odabrali za crnu ovcu nedelje.

Kad i kako si se zaljubio u film?

Ta ljubav se desila vrlo rano u mom detinjstvu, sećam se,  kada sam sasvim slučajno, sa pet godina,  na TV-u, dok su moji roditelji spavali, pogledao izuzetno zabavni, a tada meni zastrašujući film, „Demoni 2“ od Lamberta Bave, i nedugo zatim, kad me je oduševio „Osmi putnik“.  Verujem da su ti veseli doživljaji odigrali bitne uloge u formiranju moje ličnosti.

Scenarista piše priču, a režiser ima zadatak da tu priču ispriča i bira za to najbolji način. Kada pišeš scenario, da li već tada razmišljaš o režiji i utiče li to na stvaranje same priče? Kada režiraš, postoji li razlika u pristupu scenariju u zavisnosti od toga da li si ti scenarista ili neko drugi?

Interesanto pitanje. Često, da ne kažem uvek, imam ideju kako bi to sa papira trebalo realizovati da bude najinteresantnije. Neretko glavna inspiracija i bude jasna slika, prizor ili scena ispričana na određeni način, koje onda izdiktiraju vezivno tkivo. Tome su dosta doprineli snimateljski rad, kao i rad na kratkim filmovima, koji po pravilu, da bi bili efektni, moraju da imaju vrlo preciznu mehaniku. Naravno, ne treba da se bude rigidan i nefleksibilan, tj. poželjno je snimati tako da se ima dovoljno materijala za montažu. Mnogi iskusniji od mene su rekli da se film radi tri puta: na papiru, na snimanju i u montaži, i potpisao bih svako slove te uzjave.

Još nisam imao priliku da nešto snimim po tuđem materijalu, ali voleo bih, pošto mislim da najinteresantnija dela nastaju kao saradnja više glava i udruženih snaga.

Imaš iza sebe nekoliko ostvarenja u vidu kratkih filmova različitih žanrova. Koji žanr ti predstavlja izazov, a u okviru kog se osećaš najsigurnije? Postoji li delo na  koje si najponosniji i koje ti je po nečemu draže od drugih?

Sve što se radi: forma pokretnih slika, crtež, slika ili priča, sve ima svoje zakonitosti,  smisao i poentu,  i samim tim je i potpuno novi izazov i neponovljivo iskustvo. Najlepši je osećaj kad se kreativno radi, i uvek je najveći izazov ono što je aktuelno u tom trenutku. A što se drugog dela pitanja tiče, bez želje da zvučim pretenciozno, verujem da ću zadovoljniji biti tek radom koje me očekuje. 🙂

Koji umetnici su najviše uticali na tebe? Imaš li uzore?

Mnogi! Beskajno uživam u muzici Elvisa Prislija, filmovima Lučija Fulčija, uvek se rado prepuštam Lavkraftovoj kosmičkoj stravi u pisanoj formi, i iz kolekcije filmski plakata posebno su mi dragi oni koje je slikao Dru Struzan. Takođe, često se setim reči i saveta profesora, koji su mi predavali na studijama, i mnogi od njih su na mene uticali, zato što su bili divni pedagozi sa puno razumevanja i takta u prenošenju znanja i pružanju podrške.

Naravno da moram da ti postavim neinspirativno pitanje o inspiraciji. Da li ti je inspiracija stalni saputnik ili povremeni gost?

Stalni saputnik definitivno. Ali, najbitnije je u moru inspiracija i ideja intuitivno prepoznati onu pravu i zadržati je, asimilovati je,  mudro je pustiti da sazri, i prirodno je izlučiti, roditi, tj. interpretirati u mediju kojim suština najefektnije može da se prenese publici.

Trenutno radiš na originalnim ilustracijama nedefinisanih bića u još nedefinisanijim međuodnosima. Fantastika, perverzija, groteska, horor su njihova estetička obeležja. Kako je došlo do stvaranja takvih bića i šta nam ona poručuju?

To je proisteklo iz mašte, koja obitava na granici svesnog i podsvesnog… vođen osećajem, eto, tehničkim sposobnostima sam beležio trenutne opsesije i ideje, koje su u tim momentima curile, i mnome upravljale da ih sprovedem u delo, sve vreme, moram da priznam, zabavljajući se neizmerno.  A to je ujedno i poruka: treba se dobro zabaviti!

Da li su i koliko tvoje ilustracije u komunikaciji sa tvojim drugim delima?

Sigurno. Nekako je i logično, s obzirom da potiču iz iste „centrale“.  Često i crtam prizore,  koji kasnije, kao kanceri, metastaziraju u priče koje bih rado voleo da vidim ili realizujem u nekom budućem filmu.

Šta ovih dana gledaš, čitaš, slušaš? Ima li nečega što bi posebno izdvojio i preporučio našim čitaocima?

Oduševio sam se fantastičnim romanom „Isčezla“ autorke Džilijen Flin, dok me filmska adaptacija, koja se upravo prikazuje u našim bioskopima, nažalost, nije oborila s nogu. Od serija  rado gledam i pratim Modern Family, i žao mi je što se završio Breaking Bad, čiji spinoff sa nestrpljenjem čekam. Što se muzike tiče, veliki sam ljubitelj Đure i mornara, i često uživam u njihovim živim svirkama.

Takođe, pošto je mesec horora,  skrenuo bih pažnju čitaocima koji su ljubitelji naučnofantastičnih i horor filmova, i sjajne filmske zabave uopšte, da krajem meseca, u Kinoteci, na velikom platnu pogledaju najbolje filmove Toba Hupera.

Na čemu trenutno radiš i kakvi su ti dalji planovi?

Priprema se izložba crteža, plus, napisano je nekoliko interesantnih  scenarija koji čekaju prave okolnosti, malo sreće i puno truda da ugledaju svetlost dana.

Zašto si ti crna ovca?

Svi smo zapravo crne ovce, zato što smo individue originalnih životnih priča. I zato treba živeti  umetnost života, a to je:  da pronađemo sreću u onome šta smo i šta radimo.

[tube]http://www.youtube.com/watch?v=7YdVRHLrGUA[/tube]

Đurđica Zec

Fotografije: Vanja Čanković