14 okt Upotrebljivo zauvek

Zgužvana kosa u njenim rukama, smrskani pogled utopljen u šolju kafe, dim cigareta koji obavija razjarene misli. Moje reči odbijene od zidova ne probijaju njene olovne zavese.

Kako je teško stajati ispred takvog prizora.

Svestan.

A tako nemoćan da bilo šta uradiš.

Nemoćan da pronađeš reči koje imaju bilo kakvog smisla, dok je njena borba neumoljiva, stalna i neravnopravna.

Prvi put kada sam je upoznao zračila je nečim, čega ni ona sama nije svesna. Kada bih uspeo da objasnim, bilo bi lako to pretočiti u energiju koja je potrebna da se protivnik savlada. I sada ona se bori sa olujom čija etiketa vremenskog trajanje glasi „Upotrebljivo do zauvek“.

Ne upoznajem mnogo takvih ljudi, šta više nikada i nisam upoznao. Ona je prva. Odmah je pronašla parče mozga koje će da okupira i zakači se tako jako da je neverovatno teško stresti je sa sebe. Moja podrška ne znači mnogo, ali je tu.

U svakom trenutku.

U svakom vremenu.

U svakoj oluji.

Autor: Filip Novaković

Fotografija: weheartit.com