19 jul Umorila sam se

Onda kad su jutra vrela

Prva se pozdravljam sa novim danom
I onda se promeškoljim
I umuvam ispod jednog ramena na drugom jastuku
Tada sam neumoljiva
Ljubim ga besomučno dok ga ne probudim
Pa ga ljubim još.
I volim kad glumata,
majstoriše,
servisira nam bicikle da idemo na pijacu.
Uživam da ga gledam dok se cenjka sa prodavcima
Pa da li je dovoljno zelena, crvena
Da li je domaća i odakle
Da li je dovoljno slatka ali ne previše
I kako on to da zna.
Svaki put bude odlična.
Ne znam kako mu to uspeva.
Ali ne moram ja sve ni da znam.
Nekad se vozimo dugo.
Odemo na reku,
pa se još vozimo čamcem, kupamo.
Ljubimo se.
I onda mi kao priča neke priče.
Kako smo se upoznali.
Obožavam to.
Uveče mi svira.
Na terasi, na mesečini.
I jedemo onu savršenu lubenicu.
On prvo srce.
A ja ono manje slatko, a dovoljno zrelo.
I uživamo što smo, tu gde jesmo.
Baš tako kako jesmo.
Eto recimo tako.

Ja samo želim lubenicu.

Autorka: Aleksandra Đorđević

Fotografija: tumblr.com