u tu malu glavu,
u te sitne podočnjake,
nastale od gledanja crtanih filmova,
pored malog mršavog brata,
u kupaćim gaćama,
u mulj na Beloj steni,
u čamac sa kumom,
na Tamišu,
da skačemo u zelenu vodu,
da izrnonimo alge.
Pored krupnog, visokog ćaleta,
da gledamo kraljevski klub,
debelog Ronalda i ekipu,
pored ćaleta na skijama,
na Zlatiboru,
da stavim svoju sitnu nogu,
u njegove velike otiske u snegu,
kao Simba u Mufasine,
pored nasmejane majke,
na peškiru,
na plaži u Petrovcu,
pored njenog glasa,
pevanja za laku noć,
buđenja sa cvrkutom lasti.
Sve je bila pesma,
sve je bio osmeh,
sve je bio cvrkut.

Umaraju ove prazne flaše,
umaraju ovi prazni pogledi,
umaraju prazni ljudi,
umara prazan dżep,
i prazno srce,
umaraju se roditelji,
umoran sam ja,
mladji brat ne zna,
zašto sam ja počeo da pijem onda,
ne zna da sam mnogo znao,
ne zna da nije zdravo mnogo znati,
dobro je da još ne zna.

Neću ove prazne ljude,
neću zvuk pakovanja tableta,
koje roditelji uzimaju,
neću da su umorni,
ne želim mnogo da pijem,
ne želim da mlađi brat mnogo pije.
Želim tiśinu,
ne želim svađe sa ćaletom,
ne želim da brat pijan govori,
kako će da me izotvara,
da govori to kao nekom nepoznatom na ulici,
ne želim ćaletov udarac prema mom licu,
ne želim tome da se smejem,
a smejem se,
želim da se smejem drugim stvarima.

Ne želim da moram da izađem iz stana posle toga,
i čitam knjigu sam,
da pušim cigare,
i smrzavam se na kiši sam,
a kad dođem u stan,
da svi spavaju,
a ja da ih posmatram dok spavaju,
i pokrijem brata,
i potapšem ga po ramenu,
da izgovaram All the way od Bukovskog,
umesto molitve pre spavanja,
i sutra poljubim majku,
i kažem joj kako je rodila genija,
a sa ćaletom pričam,
kako je nekada driblao debeli Ronaldo.
Amin.