04 avg U junu iliti sreća je u nama

Kada govorim o velikim ljubavima činim to tiho. Najviše se voli ćutanjem. Ćutim kad volim,  ćutim jer osećam. Oči govore… – Uspevaš li videti? Oči su ogledalo svih unutrašnjih dešavanja… Te prelepe vedre i otvorene oči.

Nasmejani ste kada neko probudi u vama uspavanu sreću, kad neko ume da vas drži budnim, da vas nadahnjuje i daje vam energiju. Kada vam ta energija prija bez obzira da li je u luksuznom ferariju ili je u kolibi od pruća. Život je bogat onoliko koliko možete da ga osetite. Bogatstvo se meri trenucima od kojih zastaje dah.

Verovatno je puno sličnih priča… Već smo čuli nešto, već viđeno, ponovilo se. Internet generacija je u ekspanziji, uzima sve što je novo pretvarajući ga već sledećeg minuta u „pase“.

Trajno su se voleli samo starci, trajno je bilo nekad, sad žurimo, letimo, ljubimo brzo. Danas su nam stolovi za vreme ručka prazni. Kreveti takođe. Novčanici… Hmm…Vraćajući osmeh na lice želim da vratim dobro vreme, da oživim neke rustične priče. Želim dan koji dugo traje, buđenje ponekad i bez plave boje na ekranu telefona (čitaj: fejsbuk buđenje)…  Da na neki način, trenutna sreća postane dugotrajnija.

Bogatstvo trenutka, osećaj da nešto traje, može li se vratiti u naše internet živote? Danas verujem da je bogata bila moja baka, bogata jer nas je uvek srcem dočekivala i ispraćala. Stajala bi za drvenim plotom gledajući dugo za nama, čak i kada bi se prašina za našim autom uveliko slegla ona bi ostala da gleda, da maše, da govori i pozdravlja, da nam želi sreću, srećan put… Njene pesme su se pevale čitavog života, na slavi, na veseljima, utorkom uveče, recimo.. Njen “osećaj za lepo” je bio definisan, za svakog člana porodice znala je da oceni koja boja i kroj mu najbolje stoji. Umela je da kaže kratko, da pogodi u srž. Znala je da me nasmeje, razveseli… Često sam joj govorila: “Požuri, baba, baš si spora.” A ona mi je odgovarala: “Evo, sine, stižemo sve, ne žuri baba nigde.”…  Neverovatno, stvarno bi stizala sve.

Eto, počela sam priču o ljubavi, bogatstvu, sreći, a setila se nje… Možda mi ovo sećanje na bakinu jednostavnost pojednostavi sve. Šta ako zastanem malo i osetim život? Život bi mi se mogao vratiti svojom punoćom. Odjednom. U junu. . .

Autorka: Brankica Vračaričić Mucibabić

Fotografije: pinterest.com