Tri u jedan: Nije to ništa, Arete i Nina Gugleta

Pre desetak dana bio sam u prilici da u kultnoj novosadskoj knjižari Most prisustvujem književnoj večeri tokom koje je predstavljen roman “Nije to ništa”, Marka Đorđevića, u izdanju Arete izdavačke kuće. Bio je to događaj koji je, u izvesnom smislu, bio u skladu sa romanom o kojem je bilo reči – intiman, prijatan i nimalo pretenciozan. Hteo ili ne, roman sam čitao pod uticajem atmosfere sa književne večeri, i sada, po pročitanom romanu, na toj činejnici mogu da budem zahvalan, budući da je utisak u toj meri produbljeniji.

Sam roman pisan je bez jasne strukture, ne obazirući se na konevencije i očekvanja, što – istinu govoreći – postaje trend u savremenoj književnosti. Čitalac, koji je navikao na uvod razradu i zaključak, kategorizaciju i jasnu funkciju, može ostati izneverenih očekivanja, ali samo ukoliko je autor iskoristio slobodu ne pružajuži zauzvrat ništa do puke forme. Kod Marka to, hvala bogu, nije slučaj. Iako je u pitanju prvenac mladog autora, u njegovom pristupu se ne osećaju nedostaci iskustva, niti pretencioznost uzavrele glave, već imamo priliku da čitamo, rečju, iskrenost. Markova namera, reklo bi se, nije bila da fascinira, već da ispriča, i to mora biti jedan od razloga zbog kojih se napisano iščitava sa lakoćom slušanja dobre muzike. Ispisane reči prianjaju sasvim prirodno, i može se zaključiti da roman nije izmišljen, već doživljen. Svrha ove priče, čini mi se, jeste da postoji za sebe, kao što je osnovna svrha svega na svetu da postoji, i kao što je sve dobro već zato što postoji, tako je i sa ovim delom. Ipak, čim nešto postoji, ono postoji u vremenu i prostoru, i samim tim dolazi u interakciju sa okolinom. “Nije ti ništa” miruje spokojno i kao da se smeška – pročitaj me, ukoliko želiš, ali ako ne želiš, i to je u redu. Upravo takav pristup tera na čitanje, jer ne zahteva, već nudi. Ne bih govorio o tematici romana, jer tematika nije bitna; ovo nije žanrovski određeno delo, i ono ne privlači svojim sadržajem; za ovaj roman reklamu bi bilo teško skovati, jer reklama podrazumeva konzumaciju, a “Nije to ništa” nije za iskoristiti, već za koristiti.

Budući da smo bili u prilici da razgovaramo sa autorom, bilo bi lepo popričati i sa osobom koja stoji u pozadini pozadine ove priče, a to je, u ovom slučaju, urednica izdavačke kuće Arete, Nina Gugleta.

nije-to-nista-blacksheep-rs

– Čime Vas je roman Nije to ništa privoleo da mu otvorite vrata izdavačke kuće Arete?

Odnosom utemeljenim na poverenju i saradnji, koncipirali smo izdavački program kojim, pre svega, želimo da otvorimo vrata novim i neafirmisanim piscima iz regiona i šire a, naravno, i mladim, kvalitetnim prevodiocima. S obzirom na koncept izdavačke kuće, Marko je poslao svoj lirski roman na čitanje. Čitala sam ga danima, s prekidima, i nikako nisam mogla da povučem granicu između uredničkog čitanja i emocija. Potpuno me je obuzeo. Marko Đorđević je mladi pisac sa ogromnim potenicjalom, i želela sam da roman “Nije to ništa” podelim sa svetom jer je on deo svih nas.

– Postoji li crta romana koju Nije to ništa deli s romanima koje ste takođe objavili?

Svakako postoji. Crta koja, na primer, povezuje romane Nije to ništa, Neoštrine, Potraga za crvenom đavolicom, pa i Lift, jesu međuljudski odnosi koji asocijativno postaju modus vivendi; nit koja odiše ličnim i intimnim, prihvatanjem sebe, svoje prošlosti, svog života i okolnosti, štoje, obično, neprijatno i teško za pojedinca. Crta koja prisno povezuje čitaoca i knjigu kroz već proživljeno iskustvo.

– Kada biste morali u jednoj rečenici da opišete ideju vodilju izdavačke kuće Arete, kako bi ona glasila?

Ernest Hemingvej je rekao: Sve dobre knjige deluju istinitije, kao da su se stvarno desile, i nakon što pročitaš jednu, osetićeš kao da se to desilo tebi i nakon toga ona pripada tebi: dobro i loše, uzbuđenje, kajanje i žalost, ljudi i mesta i kakvo je vreme bilo. Areté je osnovana iz ljubavi prema književnosti, s ciljem širenja kreativnosti i inovativnog pristupa pisanju, kao i bogaćenja našeg prostora kvalitetnom izvornom i prevodnom literaturom. Tu smo da objavimo pregršt knjiga koje će pripasti nekome.

– Koliko dugo se rađala izdavačka kuća Arete?

Rađala se dugo. Rodila se brzo.

– Nakon godinu dana rada izdavačke kuće Arete, čime ste najzadovoljniji?

Najvažnije je iskustvo koje sam stekla. Za godinu dana naučila sam veoma mnogo i to je od neprocenjivog značaja za dalji put izdavačke kuće Arete. Srećna sam što imam predivnu ekipu ljudi oko sebe i mi zajedno, u sinergiji, pravimo dobre knjige. Jana Vuković svojim izuzetnim talentom čini naše korice magičnim, Ivana Tomić i Irina Vujičić svojim iskustvom u prevođenju i lektorisanju čine knjige pitkijim, i Aleksandra Dunđerski, moja desna ruka. Ponosna sam i najzadovoljnija jer smo uspele da objavimo deset naslova, a jedanaesti je u pripremi. U pitanju je kapitalno delo Rimska književnost, Đana Bjađa Kontea, koje je zbog svog značaja podržano od Ministarstva kulture. Knjiga će ugledati svetlost dana krajem godine.

– U moru izdavačkih kuća, koliko je teško izgraditi prepoznatljiv imidž, bez kog je teško opstati?

Upravo u tom moru izdavačkih kuća, a naročito velikih, veoma je teško izboriti se za nove čitaoce i zadržati ih. Jednom kada steknete njihovo poverenje, važno ga je opravdati jer ih, u suprotnom, gubite. Proboj na tržište, posebno za male izdavače i naročito za nas koji smo tek na početku, neizmerno je težak, nemilosrdan i iziskuje potpunu posvećenost. Istakla bih jedino uvezi sa imidžom, da su nama na prvom mestu i podjednako važni kvalitet sadržaja i kvalitet pakovanja knjige. U tome je naša prepoznatljivost od koje nećemo odustati a, na kraju, svaka knjiga pronađe put do svog čitaoca.

– Imate li omiljenog klasičnog autora, čija dela možda možemo očekivati u budućnosti kroz edicije Arete-a?

Pred Sajam knjiga pokrenuli smo ediciju Veliki romani. Trudićemo se da uvrstimo mnoge velike pisce i to u novim prevodima. Roman Virdžinije Vulf, Ka svetioniku, prvi je u nizu. Za sada ću vam otkriti samo nju.

– Sajam knjiga se bliži. Koliko značajnu ulogu za jednu izdavačku kuću igra takva manifestacija?

Ove godine prvi put učestvujemo na Sajmu knjiga. Smatrale smo da je za nas značajno da izlažemo na Sajmu knjiga jer je to svakako ulaganje u budućnost izdavačke kuće Arete. Pripremile smo lep štand na kojem želimo da se upoznamo sa svojom čitalačkom publikom; organizovaćemo druženje sa autorima, potpisivanje knjiga. Jana će ilustrovati kese na licu mesta,tako da će svaka knjiga imati i svoje lično pakovanje. Dakle, na ovogodišnjem Sajmu knjiga, pre svega, želimo da se predstavimo i da se družimo sa svojim čitaocima.

– Koje naslove možemo da očekujemo na ovogodišnjem Sajmu od Arete-a?

Na ovogodišnjem Sajmu možete očekivati prvenac Marka Đorđevića, Nije to ništa; Neoštrine, Sanje Savić, zbirku horor priča Nešto diše u mojoj torti i roman Saše Buđevca, Zli fliper i njegov šegrt. Prevodnu fikciju čine sjajni prevodi romana kao što su Knjiga na dugme, britanske nagrađivane spisateljice Džinet Vinterson; Veče u klubu, Kristijana Gajija, koji je 2009. godine adaptirao Žan Ašaše; Gde ptica peva najlepše, čuvenog pisca i režisera kultnih filmova Sveta planina i El topo, Alehandra Hodorovskog; Potraga za crvenom đavolicom, slovenačkog pisca i režisera Vinka Moderndorfera i Lift, mladog autora Toma Podstenška. Takođe, objavili smo roman Ka svetioniku, Virdžinije Vulf.

– Gde vidite Arete za 5, 10 i 15 godina? 

Krajem oktobra 2021, 2026. i 2031. vidim Arete sve uspešniju i sa sve više genijalnih novih izdanja na Sajmu knjiga.

Razgovarao: Tihomir Stanišić

Nema komentara

Sorry, the comment form is closed at this time.