13 okt Toblerone

Probudila se sa vrtoglavicom, ali je znala vrlo dobro gde se nalazi. Okrenula se na bok i pogledala smotuljak koji je ležao pored nje. Izledao je tako mirno, kao da nije disao. Ništa otvorena usta, ništa duboko disanje, ništa jorgan preko glave, samo on koji poput nekog princa nepomično leži i ne čuje njeno meškoljenje. Pomislila je kako bi bilo romantično da ga malo posmatra kako spava, ali je shvatila da joj ne ide i da je to isuviše jezivo, pa je rešila da krene svojim putem. Podigavši jorgan, videla je da je spavala sasvim obučena, samo bez čarapica, pa ih je brzo nazula, dohvatila duksericu koja je stajala preko stolice, bacila još jedan pogled na sinoćnog gospodina pravog, a trenutnog Mareta ili Džonija i demonstrativno izmarširala iz sobe. Udarivši se kolenom o sto koji je stajao nedaleko od vrata i služio kao držač punjača fiksog telefona, izletela je iz stana i opsovala veoma tiho, ali joj je hodnik zgrade vratio istom merom. Dok je silazila niz stepenice, navukla je kapuljaču, iz torbe izvadila naočare i zapalila cigaretu nagazivši na sam prag zgrade. Narednih nekoliko minuta je psovala sebe, jer je zgazila baksuz, ali nije bilo šanse da se vraća i gazi ga ponovo.

Sunce se promaljalo kroz oblake, a ipak, činilo se kao da će kiša, ali ona je bila spremna na sve uslove, imala je naočare, imala je kapuljaču. Mirno je prešla na drugu stranu ulice, sačekala autobus i prosto otišla. Bila je svesna da je najbolje otići pre nego što se svi probude, pa se stvori ona -sinoć nam je bilo zabavno, ali sada nam je neprijatno- situacija. Kome još trebaju neprijatne situacije. Nema rastanaka, nema neprijatnosti, samo Toblerone pored kreveta i udarac za zbogom. A Toblerone je dobio ne zato što se sinoć nisu odvajali, ne zato što su bukvalno prespavali jedno pored drugog, ne zato što joj se jako brzo uvukao pod kožu, već zato što ih ne voli, jer joj se lepe za nepce.

Autorka: Sanja Janković

Fotografije: webyour.ch, deviantart.com