13 apr Tišina

Rekla bih mu sad da se sa TV – a čuje treš bend koji je svirao kada sam prvi put udarila glavom u okvir njegovih naočara, a on me poljubio. Ćutala bih mu koliko je odvratno samoživ. Rekla bih mu da sam videla prugu preko koje me je ćutke preneo kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Ćutala bih mu da sve znam i da sam ljuta što neće da se bori. Rekla bih mu da sam videla nešto što bi bilo smešno i zabavno samo meni i njemu.  Ćutala bih mu koliko se bojim budućnosti. Rekla bih mu da se još uvek sećam njegove prve poruke koju mi je poslao ONO jutro. Ćutala bih mu da je đubre koje mora da se seti šta ima. Rekla bih mu šta me opterećuje danas, zašto sam tužna i šta me boli. Ćutala bih mu da sređujem ceo stan samo da ne bih gledala u telefon čekajući da se javi.  Rekla bih mu da mi se ćuti sa njim. Ćutala bih da mi se svađa sa njim.  Rekla bih mu da hoću da sve bude ponovo lako. Ćutala bih da ne znam da li je to više moguće. Rekla bih mu da mi nedostaje da me ljubi noću dok spavam. Ćutala bih koliko me je povredio. Rekla bih mu da će biti sve ok. Rekla bih mu da hoću da mi se prepusti. Rekla bih mu da ne mogu više ovako. Rekla bih mu da ga mrzim. Ćutala bih da ga volim.

Autorka: Tamara Đuričić

Fotografije: pinterest.com