06 okt Tišina nije igra

Više nisam mogao da joj kažem

Zašto sam otišao

Niti da je pitam zašto je otišla ona

Ni da uobraženo pomislim

Kako će prva

Pojesti tišinu;

Dok tišina, shvatam, nije igra,

Dok me tišina sada alavo jede,

Ja više ne mogu da joj kažem

Da je nisam zaboravio

Dok slutim koliko me je volela;

Tišina nije igra,

Tišina joj je ruke

Pod zemljom skupila;

I više ne mogu da joj kažem

I više ne mogu da je pitam;

Tišine smo se igrali

Tišina nas je izigrala.

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: favim.com