Ti ne znaš ko sam ja.
Šta me to boli.
Čega se plašim.
Da li sam ona ista,
kakvom si me zamišljao.
Ne znaš da li sam volela,
one koje sam gubila.
I da li sam odlazila,
zato što nisam umela
da se zadržim.
Ili samo zato što nisam imala,
zbog čega da ostanem.
Ne znaš,
ni da li su oni odlazili,
zato što u meni nije bilo onoga,
za čim su čeznuli.
Jer sam čeznula za većim,
od svega što su mogli da pruže.
Ti o meni ne znaš,
ni ono malo,
za šta si bio uveren da znaš.
Postao si moj,
pre nego što si
zaista to mogao da budeš.
Verovao si,
dok sam svesno govorila neistinu,
da te njom od sebe udaljim.
Jer me guši,
sve što me vezuje da trajem,
u jednoj ravni.
Sputana,
samom sobom.
Ti o meni znaš samo
da si me želeo.
Onakvu,
kakvu me još nisu imali.
I da me takvu,
jedino ja,
mogu imati.