18 nov Ti me ne inspirišeš

Ti si dete s asfalta kojeg potreskuju tramvaji.

Ja sam dete prirode koje voli da ga uspavljuju cvrčci.

Tvoj pogled je uperen u semafore i znakove na putu.

Moj prati oblake i broji zvezde.

Ti si zaljubljen u bure i oluje.

Ja volim svoju mirnu luku.

Meni je porodica svetinja.

Ti ne znaš šta je to.

Ja mogu satima da maštam i stvaram.

Tebe unezveri nekoliko minuta tišine.

U tvojoj glavi je ringišpil.

Ja sa tim ne želim da se nosim.

Od tebe nikada ništa nisam dobila.

Pesmu, ni cvet, ni „dozvoli, ja ću“, ni „mislim na tebe“.

One neke elementarne stvari.

A ti od mene očekuješ sve.

Šta god to bilo.

U mojim očima vidiš samo sebe.

Tvoje nesigurnosti očekuješ ja da lečim.

Uzimanje zdravo za gotovo.

Pritom ne nudeći ništa.

Ne trudiš se. Samo misliš da to radiš.

I opet kažeš da pišem o tebi.

Pa kako to?

Nećemo se lagati.

Ti nisi taj o kome ja pišem.

Ne možes biti.

Jer, ne veruješ u ono što sam ja iznutra.

I voliš me samo spolja.

Ti nisi moj prijatelj,

I nisi moj čovek.

Pored tebe se ne osećam kao žena.

Ti nisi džentlmen,

Ti nisi princ.

Ti nisi taj moj Lik.

Ti me ne inspirišeš.

I zato te ne želim.

Autorka: Sara Savčić

Fotografija: weheartit.com